Ovo je 39. dio od 61 u serijalu Osobine džahilijeta

Allahov šerijat propisuje suprotstavljanje sljedbenicima džahilijeta u njihovoj praksi da zastrašuju vjernike lažnim bogovima. Ovaj šerijatski princip se spominje u mnogim ajetima, i tretira se različitim metodama; nekada se zabranjuje strah od drugih mimo Allaha, nekada se objašnjava da strah ne može biti osim od Allaha, i na druge načine.

Primjer ovoga jesu sljedeći ajeti:

إِنَّمَا ذَٰلِكُمُ ٱلشَّيْطَٰنُ يُخَوِّفُ أَوْلِيَآءَهُۥ فَلَا تَخَافُوهُمْ وَخَافُونِ إِن كُنتُم مُّؤْمِنِينَ ١٧٥

175 To vas je samo šejtan plašio pristalicama svojim, i ne bojte ih se, a bojte se Mene, ako ste vjernici!

Alu-Imran, 175


وَكَيْفَ أَخَافُ مَآ أَشْرَكْتُمْ وَلَا تَخَافُونَ أَنَّكُمْ أَشْرَكْتُم بِٱللَّهِ مَا لَمْ يُنَزِّلْ بِهِۦ عَلَيْكُمْ سُلْطَٰنًا فَأَىُّ ٱلْفَرِيقَيْنِ أَحَقُّ بِٱلْأَمْنِ إِن كُنتُمْ تَعْلَمُونَ ٨١

81 A kako bih se ja bojao onih koje s Njim izjednačujete, kada se vi ne bojite što Allahu druge ravnim smatrate, iako vam On za to nije nikakav dokaz dao? I znate li vi ko će, mi ili vi, biti siguran?

El-En'am, 81

Nekada Allah pohvaljuje od Sebe vjernike zbog njihovog straha od Njega:

أُو۟لَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ يَدْعُونَ يَبْتَغُونَ إِلَىٰ رَبِّهِمُ ٱلْوَسِيلَةَ أَيُّهُمْ أَقْرَبُ وَيَرْجُونَ رَحْمَتَهُۥ وَيَخَافُونَ عَذَابَهُۥٓ إِنَّ عَذَابَ رَبِّكَ كَانَ مَحْذُورًا ٥٧

57 Oni kojima se oni mole sami traže načina kako će se što više Gospodaru svome približiti, i nadaju se milosti Njegovoj i plaše se kazne Njegove. A kazne Gospodara tvoga svako se treba čuvati.

El-Isra', 57


وَٱلَّذِينَ يُؤْتُونَ مَآ ءَاتَوا۟ وَّقُلُوبُهُمْ وَجِلَةٌ أَنَّهُمْ إِلَىٰ رَبِّهِمْ رَٰجِعُونَ ٦٠

60 i oni koji od onoga što im se daje udjeljuju, i čija su srca puna straha zato što će se vratiti svome Gospodaru –

El-Mu'minun, 60

Nekada iznosi pojašnjenje obećanja koje se tiče onoga ko Allaha obožava sa strahom od Njega:

وَلِمَنْ خَافَ مَقَامَ رَبِّهِۦ جَنَّتَانِ ٤٦

46 A za onoga koji se stajanja pred Gospodarom svojim bojao, biće dva perivoja –

Er-Rahman, 46

Ponekad opovrgava tvrdnje pagana da njihova božanstva posjeduju snagu da donesu nekome korist ili štetu:

قُلْ أَتَعْبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَمْلِكُ لَكُمْ ضَرًّا وَلَا نَفْعًا وَٱللَّهُ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلْعَلِيمُ ٧٦

76 Reci: "Kako se možete, pored Allaha, klanjati onome koji vam nije u stanju kakvu štetu učiniti, niti vam neku korist pribaviti, a Allah je Taj koji sve čuje i zna?"

El-Maide, 76

Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem je ovu akidu potvrdio u svom savjetu upućenom Ibn Abbasu radijellahu 'anhuma: „Čuvaj Allaha, čuvaće te. Čuvaj Allaha, naći ćeš Ga pred sobom. Kada moliš, moli Allaha, a kada tražiš pomoć, traži od Allaha. Znaj da kada bi se ummet okupio da ti neku korist pribavi, neće ti koristiti osim onime što ti je Allah zapisao, a da se okupe na tome da ti štetu nanesu, neće ti nanijeti štetu osim ono što ti je Allah zapisao. Pera su se uzdigla i stranice su presušile. 3

<< 20.Paganstvo: Zastrašivanje lažnim božanstvima Osobine paganstva:Zastrašivanje lažnim božanstvima(III dio) >>