Ovo je . dio od 48 u serijalu Propisi vlasti i borbe

Rekao je Uzvišeni Allah:

مَّن يَشْفَعْ شَفَٰعَةً حَسَنَةً يَكُن لَّهُۥ نَصِيبٌ مِّنْهَا وَمَن يَشْفَعْ شَفَٰعَةً سَيِّئَةً يَكُن لَّهُۥ كِفْلٌ مِّنْهَا وَكَانَ ٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَىْءٍ مُّقِيتًا ٨٥

85 Onaj ko se bude za dobro zalagao – biće i njemu udio u nagradi, a onaj ko se bude za zlo zauzimao – biće i njemu udio u kazni. – A Allah nad svim bdi.

En-Nisa', 85

Eš-šefa'atu الشفاعة u etimologiji arapskog jezika je kada se jedinki doda isto toliko i duplo više da bi ga podržali u onome čemu se nada; preovladava upotreba za sve što se može pravilno podijeliti, odnosno za parne brojeve. Ipak, u ajetu je šireg značenja i podrazumjeva što nije jedno, pa otuda ako bi se jedan pojedinac osnažio sa dvojicom kako bi ga pomogli isto bi se smatralo zauzimanjem – šefa'atom iako su svi skupa trojica (tj.nisu parni broj).

Pod zauzimanjem u ajetu se cilja na zauzimanje ljudi jednih za druge, kao što su to rekli Mudžahid rahimehullah i drugi, a što je zabilježeno u tefsirima. 1
Zauzimanje je zapravo pomaganje onoga čiji su uzroci slabi kako bi došao do svog cilja, a za isto postoji nagrada. U oba Sahiha stoji hadis: „Zauzimajte se, bićete nagrađeni, a neka Allah dosudi na jeziku Svoga Vjerovjesnika šta hoće.“ 2 Ova nagrada se cilja u Allahovim riječima: يَكُن لَّهُ نَصِيبٌ مِّنْهَا – ‘…imaće udio u nagradi.’
Zauzimanje može biti u pogledu dobra kao i u pogledu zla. Ko se zauzima za zlo ima udio toga. Cilja se s izrazom كِفْلٌ (kiflun) udio, a taj udio u zauzimanju za haram je grijeh.
Onaj ko se zauzima za dobro biće nagrađen zbog svog zauzimanja makar se to dobro ne ostvarilo ili neko zlo ne suzbilo. I obratno: griješan je onaj ko se zauzima za zlo makar se zlo ne desilo ili se neko dobro ne spriječilo. Ovo važi s razlogom što je zauzimanje posebno djelo u vezi kojeg se insan obračunava kada to uradi, a zatim slijedi naknada (za dobro) ili teret (zla) shodno tome što je Allah učinio da se desi od posljedica tog zauzimanja.

Zauzimanje za dobro

Zauzimanje za dobro se odnosi na zauzimanje kojim se pribavlja pravo i odagnava nepravda. Obaveza je onome ko se zauzima da precizno vidi u vezi čega se zauzima, šta odstranjuje a šta postavlja, a kako ne bi odvratio neko zlo od nekoga pa se isto zlo stavilo na drugoga koji to ne zaslužuje, ili da ne pribavi neko dobro nekome tako što ga uzme od onoga ko isto zaslužuje. Dakle, nije dozvoljeno se zauzimati ako će neko trpiti štetu zbog tog zauzimanja.

Uzimanje (dunjalučke) naknade za zauzimanje.

Zauzimanje je zekat na ugled kao što je zekat na imetak njegovo udjeljivanje. Otuda važi da je uglednom čovjeku obaveza utrošiti ugled na zauzimanje, makar to bilo i malo, i svejedno da li ugled počiva na vlasti, znanju, položaju u društvu ili porijeklu. Nije dozvoljeno uzeti naknadu na zauzimanje, jer je zauzimanje u svrhu da se dodijeli pravo onome ko ga svakako zaslužuje, ili odagna nepravda od onoga od koga je obavezno otkloniti istu. Uzimanje imetka na ova stanja je ustvari poništavanje tih prava, jer bi dovelo do toga da se neko pravo neće ostvariti osim kada se uruči imetak ugledniku koji se zauzimao za isto, odnosno imalo bi za posljedicu da se izvjesna nepravda neće otkoniti osim nakon što se dadne imetak ugledniku koji se zauzimao za to. Upravo tako bi nastao opšti nered, raširilo se mito i opovrgla prava, dotle da stvar može prerasti u stanje da se čine oblici nepravde, sasjeku putevi rješavanja istih i oduzmu prava, i ništa se ne može povratiti dok se na plati imetkom.
Prenosi se u Musnedu i Sunenu u hadisu od Ebu Umameh radijellahu 'anhu da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao: „Ko se bude zauzimao za nekoga, pa mu taj pokloni neki dar i ovaj to prihvati, onda je zaista pristupio na velika vrata kamate.“ 3 U vezi jednog od prenosioca hadisa, ‘Ubejdullaha rahimehullah , na jednom mjestu imam Ahmed rahimehullah kaže da je slab prenosilac, dok na drugom mjestu veli ‘da nema smetnje pri njemu’. 4
Kako god, fetva ashaba je došla u značenju hadisa. Vjerodostojno se prenosi od Ibn Mes'uda i Ebu Mes'uda radijellahu 'anhuma , te drugih, a vijest prenosi Ebu-d-Duha rahimehullah : „da se Mesruk rahimehullah zauzimao za nekog čovjeka pa mu je on poklonio sluškinju, na što se ovaj naljutio i rekao: ‘Da sam znao da ti je to na duši ne bih progovorio zbog zauzimanja, i neću u životu koji mi preostaje više nikada progovoriti zbog toga. Čuo sam ‘Abdullaha ibn Mes'uda radijellahu 'anhu da kaže: ‘Ko se bude za nešto zauzimao kako bi time vratio neko pravo ili odvratio određenu nepravdu, pa mu bude nešto poklonjeno i on to prihvati – onda je to propali imetak5.’ Rekoše: ‘Nismo smatrali da je nezakonit imetak išta drugo do uzimanje na neispravnu sudsku presudu!’ Odgovori: ‘Uzeti na nezakonitu presudu je kufr6.'“ 7
Dakle, ko uslovi izvjesni imetak zauzvrat zauzimanja taj je požurio svoju naknadu na dunjaluku uz grijeh zbog onoga što uzme. Prenosi Ibn Sirin rahimehullah kazivajući: „Došao je ‘Ukbe ibn Mes'ud radijellahu 'anhu svojoj porodici, kad ono tu neki poklon, te reče: ‘Šta je ovo?’ Rekoše: ‘Ono što si se zauzimao.’ Odmah odgovori: ‘Izbacite to! Zar da požurim nagradu svog zauzimanja na dunjaluku?!’ Bilježi Ibn Ebi Šejbeh rahimehullah . 8
Spomenuto u predajama važi zato što je vraćanje prava obaveza onome ko je u ummetu moćan to učiniti; izvršiće isto onaj čije je zauzimanje dovoljno naspram ostalih, a ako se ne izvrši griješni su svi koji su sposobni to uraditi. Otuda se uzimanje poklona zbog zauzimanja u svrhu davanja prava ili otklanjanja nepravde smatra mitom. Kada bi bilo dozvoljeno uzeti poklon na ovakvu vrstu zauzimanja onda bi se zauzimanje izvršavalo za onoga ko to ne zaslužuje, i kupovali bi isto oni što su najjači u pogledu isplate imetka, i tako bi se poništila prava za one kojima i pripadaju. Čak bi iz ovoga proizašlo da je dozvoljeno zauzimanje u svrhu da uzme zekat onaj kome to svakako pripada, takođe i u pogledu ratnog plijena i iznajmljivanja društvenog zemljišta. Na taj način bi se pokvarili uglednici i upropastila prava koja sprovode nadređeni.

Odagnavanje štete posredstvom imetka

Ko nije moćan da od sebe odbije nepravdu ili uzme svoje pravo, a ne nalazi ko će se za njega zauzeti osim kad uruči imetak, biva mu to dozvoljeno iako je isto haram ovome što se zauzima. U Musnedu je zabilježem hadis od Omera radijellahu 'anhu da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao: „A tako mi Allaha, zaista neko od vas izvuče stvar koju traži od mene a nosi je pod pazuhom, tj. bude mu pod pazuhom vatra.“ Reče Omer radijellahu 'anhu : ‘ O Allahov Poslaniče, pa zašto im onda to daješ?’ Odgovori: ‘Šta da činim? Oni odbijaju osim tako, a Allah se protivi da pri meni bude škrtost.'“ 9

Razlika između zauzimanja i nadnice

Razlika se ogleda u tome što se zauzimanje izvršava putem ugleda, ne pukim radnjama, dočim se nadnica izvršava aktivnostima, makar bilo da svi učestvuju i makar bilo da taj posao prati nešto od nečijeg ugleda, jer ugled u ovom odnosu nije ciljana stvar. Dakle, nadnica biva po osnovi posla kojeg može svako izvršavati, iako se time odlikuju iskusni. Zauzimanje se ističe posebnim za ugledne ljude, tj. ne može to bilo ko preduzeti, makar dotični bio i iskusan. Otuda, ako nadnicu kod nekog posla prati nešto ugleda, ne da se ista zasnovala na ugledu, onda to ne šteti i biva dozvoljeno uzeti naknadu.

Ugled je blagodat i dar od Allaha; uzimanje dunjaluka po toj osnovi kvari predvodnike i uglednike ummeta, tj. tako bi zapriječili prava čekajući imovinsku naknadu i isto bi ih onemogućilo da privređuju zajedno sa ostalim ljudima, odnosno prepustili bi se zarađivanju posredstvom ugleda a ne putem rada vlastitim rukama!
Sve kazano nije oprečno hadisu Ibn Omera radijellahu 'anhuma koji je zabilježen u Musnedu i Sunenima, a gdje stoji: „Ko vam učini kakvo dobro nagradite ga.“ 10. Dakle, ovaj hadis govori o osobi koja uradi neki hajr i dobročinstvo bez da je vratila izvjesno pravo ili uzdigla nepravdu, poput da neko pomogne da se prenese neka roba ili pronađe odbjegli hajvan ili uhvati i zadrži pomahnitalu jahalicu i slično tome.

Riječi Uzvišenog s kraja ajeta: وَكَانَ اللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ مُّقِيتًا – ‘…a Allah nad svim bdi.’ El-mukit المقيت je El-Hafiz الحفيظ – Čuvar. Isto je rekao Ibn ‘Abbas radijellahu 'anhuma i drugi. 11

Et-Tefsiru ve-l-bejan: 2/ 909 – 913. ; Šejh ‘Abdul'aziz ibn Merzuk Et-Tarifi, Allah ga sačuvao.

Propisi slučajnog ubistva >>