By Rekao je imam El-Kurtubi rahimehullah:1
Petnaesta mesela
Bilježi imam Ebu Davud rahimehullah od Ebu Umameta radijellahu 'anhu da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellemrekao: „Ko izađe sa abdestom iz svoje kuće do propisanog namaza, njegova nagrada je kao nagrada hadžije u ihramima, a ko izađe ka jutarnjem veličanju Allaha, da ga ne pomjera ništa do samo to – pa njegova je nagrada kao nagrada onoga ko obavi ‘umru. A namaz za namazom bez dokolice između njih je upisano u ‘Ilijjun/Knjigu čestitih.“ 2
Ebu Davud rahimehullah bilježi i predaju od Burejde radijellahu 'anhu da je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellemrekao: „Obraduj potpunim svjetlom na Sudnjem danu one koji hodaju u tmini ka džamijama.“ 3
U Muslimovom rahimehullah Sahihu se prenosi od Ebu Hurejre radijellahu 'anhu da je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellemrekao: ‘Ko izjutra ode u mesdžid, ili naveče, Allah mu pripremi nastambu u džennetu kad god porani ili naveče izađe.’ 4
Od Ez-Zijadeta rahimehullah se bilježi mimo Sahiha: „ Kao da, kada bi neko od vas posjetio onoga ko voli što ga je taj posjetio, pa se on potrudi da ga plemenito usluži.“ Ovu predaju je spomenuo Es-Sa'lebi rahimehullah.
Bilježi imam Muslim rahimehullah hadis od Ebu Hurejre radijellahu 'anhu da je rekao Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem: „Ko abdesti u svojoj kući, zatim ode pješke do neke od Allahovih kuća da izvrši jedan od Allahovih farzova – njegovo koračanje je korak kojim se poništava grijeh i drugi kojim se povećava stepen.“ 5
Od Ebu Hurejre radijellahu 'anhu takođe da je rekao Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem: „Namaz čovjeka u džematu se povećava za dvadeset i nekoliko stepeni nad njegovim namazom u svojoj kući i namazom na pijaci. To je zato što neko od ljudi, kada abdesti pa uljepša abdest a zatim ode u mesdžid – ponese ga samo namaz, i ne želi osim ništa do namaz – neće zakoračiti korak a da njime mu ne bude povećan stepen i poništen grijeh, i tako sve dok ne uđe u mesdžid. A kada uđe u mesdžid on je u namazu dok god ga namaz zadržava. Meleci donose salavat na nekoga od vas sve dok je on na svome mjestu gdje je klanjao, govoreći: ‘Allahu, smiluj mu se, Allahu oprosti mu, Allahu primi njegovo pokajanje’, pa sve dok ne nanese ezijet (melecima), sve dok ne izgubi abdest.“ U drugom rivajetu stoji: „'Čime gubi abdest?’ Reče: ‘Ispusti vjetar tiho, ili ga ispusti glasno.’6
Rekao je Hakim ibn Zurejk rahimehullah: ‘Rečeno je Seid Musejjibu rahimehullah: ‘Da li ti je draže prisustvo dženazi ili sjedenje u džamiji?’ Pa je odgovorio: ‘Ko klanja dženazu namaz ima nagradu jedan kirat, a ko još prisustvuje njezino ukopu ima nagradu dva kirata. Sjedenje u džamiji je meni draže, zato što meleci govore: ‘Allahu smiluj mu se, Allahu oprosti mu, Allahu primi njegovo pokajanje.’
Prenosi se od El-Hakima ibn ‘Umejra radijellahu 'anhu , ashaba Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem, da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellemrekao: „Budite na dunjaluku gosti, džamije uzmite za svoje kuće, u srca svoja vratite suptilnost, povećajte razmišljanje i plakanje. Vaše se strasti ne razilaze: gradite ono gdje nećete stanovati, sakupljate ono što nećete pojesti, i nadate se nečemu što nećete doživiti.“ 7
Rekao je Ebu-d-Derda radijellahu 'anhu svome sinu: ‘Neka mesdžid bude tvoja kuća, jer ja sam uistinu čuo Allahovog Poslanika da kaže: „Zaista su mesdžidi kuće bogobojaznih, a kome mesdžid bude njegova kuća Allah mu garantuje milost, odmor i prelazak preko sirat ćuprije.“ 8
Ebu Sadik El-Ezdi rahimehullah je napisao Šu'ajb ibnu-l-Habhabu rahimehullah sledeće: ‘Oporučujem ti mesdžide da ih se držiš, zaista je do mene doprlo da su mesdžidi bili sjedišta vjerovjesnika.’
Rekao je Ebu Idris El-Havlani rahimehullah: ‘Mesdžidi su mjesta plemenitih ljudi.’
Rekao je Malik ibn Dinar rahimehullah: ‘Do mene je došlo da Allah Uzvišeni kaže: ‘Zaista Ja naumim da kaznim Svoje robove, pa pogledam u one koji održavaju džamije, one koji sjede uz Kur'an i djecu islama, pa se stiša Moja srdžba.’
Prenosi se od Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem da je rekao: „Pojaviće se u ahiri zemanu ljudi koji će dolaziti u džamije i u njima sjediti hakla po halku, njihov zikr i ljubav su dunjaluk, pa ne sjedi s njima, jer Allah nema nikakve potrebe za njima.“ 9
Rekao je Ibn Musejjib rahimehullah: ‘Ko sjedne u mesdžidu taj zaista sjedi sa svojim Gospodarom, pa nema pravo da govori osim hajr.’
Prethodio je dostatan govor o davanju velikog značaja džamijama i njihovoj svetosti. Neki učenjaci su u vezi toga nabrojali petnaest osobina. Rekli su:
Od svetosti džamije je da se nazove selam pri ulasku ako tu neko već sjedi, a ako u džamiji nema nikoga onda se kaže: ‘Es-selamu ‘alejna ve ‘ala ‘ibadillahi-s-salihine’;
Da otklanja dva rekata prije nego sjedne;
Da u nj. ne kupuje niti prodaje;
Da u nj. se isuče koplje ili sablju;
Da ne traži u nj. izgubljenu stvar;
Da ne podiže u nj. glas mimo zikra Allaha;
Da ne priča u nj. dunjalučke priče;
Da ne prelazi preko vratova ljudi;
Da se ne raspravlja oko mjesta;
Da nikga ne stješnjava u safu;
Da ne prolazi ispred klanjača;
Da ne pljuje;
Da ne izbacuje sline;
Da se ne osekne;
Da ne ukršta svoje prste;
Da se ne zabavlja sa nečim na svome tijelu;
Da ukloni prljavštinu, djecu, lude osobe, i da ukloni sprovođenje Allahovih sankcija;
Da uveća spominjanje Allaha i ne bude nemaran prema Njemu.
Pa kada preduzme svih ovih petnaest stvari, tada je ispunio pravo džamije, i onda će džamija njemu biti sklonište i utvrda od prokletog šejtana.
U jednoj predaji je došlo ‘da se mesdžid uzdigne sa svojim posjetiteljima do neba pa se žali na njih Allahu što pričaju u njemu dunjalučke priče.’10
Prenosi Ed-Darekutni rahimehullah od ‘Amira Eš-Ša'bija rahimehullah da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellemrekao: „Od blizine Časa sudnjeg je da se mlađak vidi uvećan, pa se kaže da je od dvije noći, da se džamije budu koristile kao putevi, i da se pojavi iznenadna smrt.“ 11
Ovu predaju prenosi ‘Abdulkebir ibnu-l-Me'afi od Šurejka, preko ‘Abbasa ibn Zurejha, pa od Eš-Ša'bija rahimehumullah do Enesa. Drugi je bilježe preko Eš-Ša'bija rahimehullah kao mursel predaju, a Allah najbolje zna. Rekao je Ebu Hatim rahimehullah: ‘Abdulkebir ibn Mu'afi rahimehullah je povjerljiv, smatra se od prenosilaca koji mogu mijenjati druge povjerljive.
Kod imama Buharije rahimehullah stoji predaja od Ebu Muse radijellahu 'anhu da je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao: „Ko bude prolazio kroz neki od naših mesdžida ili pijaca sa strijelom, neka je uzme za njen vrh da ne bi svojom rukom ranio nekog muslimana.“ 12
Bilježi imam Muslim rahimehullah od Enesa radijellahu 'anhu da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellemrekao: „Pljuvanje u džamiji je grijeh, a iskupljenje za to je da se pljuvačka zakopa.“ 13
Prenosi Ebu Zerr radijellahu 'anhu da je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao: „Prikazana su mi djela mog ummeta, i dobra i loša, pa sam našao da je od dobrih djela ummeta uklanjanje ezijeta sa puta, i našao sam da je od loših djela ummeta ispljuvak koji bude u džamiji bez da se zakopa.“ 14
Bilježi Ebu Davud rahimehullah od Ferdž ibn Fadaleta a on od Ebu Se'id El-Humejra rahimehumallah da je rekao: ‘Vidio sam Vasila ibnu-l-Eska’ rahimehullah u džamiji u Damasku da je pljunuo na prostirku a zatim je protrao svojom nogom. Neko mu reče: ‘Zašto si to uradio?’ On odgovori: ‘Zato što sam vidio Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem da to čini.’15
Ferdž ibn Fadaleh rahimehullah je slab prenosioc; takođe u mesdžidu Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem nije bilo prostirke. Ispravno je: Allahov Poslanik je pljunuo na zemlju i protrljao (ispljuvak) svojom lijevom nogom. Vjerovatno da je Vasil rahimehullah želio pomen ove predaje pa je to protumačio da je bilo na prostirci.
