By Hadis br. 13.
Prenosi se od Ebu Derda radijellahu 'anhu da je izjavio: „Izašli smo s Allahovim Poslanikom sallallahu 'alejhi ve sellem u mjesecu Ramazanu, u tako vrućem danu da bi neko od nas zbog žege stavljao ruku na svoju glavu. Među nama nije niko postio osim Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem i Abdullah Ibnu-r-Revaha.“ 1
Hadis br. 14.
Prenosi se od Džabira ibn Abdullaha radijellahu 'anhuma da je rekao: ”Bijaše Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem na jednom putovanju (radi oslobođenja Mekke), pa je vidio grupu ljudi i među njima jednoga kome je pravljan hlad, pa reče: „Ko je onaj?“ Rekoše: „Postač.“ Reče (Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem ): „Nije od dobročinstva da se posti na putovanju.“ 2
U rivajetu kod imama Muslima stoji: „ Uzmite za olakšicu od Allaha koju vam je propisao.“ 3
Iz hadisa se zaključuje:
- Da je dozvoljeno ne postiti dok se na putu pridržavajući se propisane olakšice, kao i da je dozvoljeno postiti;
- Da post na putu nije od dobročinstva i prave pobožnosti, ali da je ispravan i da je time ispunjena njegova obaveza;
- Da je bolje uzeti za olakšicu od Allaha kojom je Uzvišeni olakšao ovu stvar Svojim robovima.
- U vezi propisa posta Ramazana na putu postoji razilaženje među učenjacima. Neki od selefa su strogo zagovarali da post putnika (u Ramazanu) nije ispravan i da ne nadomješta njegovu obavezu4. Ovo se prenosi od Abdurrahman ibn ‘Avfa, Ebu Hurejre, Ibn Omera radijellahu anhum, te imama Ez-Zuhrija i En-Neha'ija rahimehumallah. Ovo je i stav zahirijskog mezheba. S druge strane, stav većine učenjaka – kao i imama četiri mezheba – jeste da je post na putu ispravan, ali da je dozvoljeno na putu i mrsiti te iste dana napostiti.
