By
Kaže Uzvišeni:
وَٱلسَّارِقُ وَٱلسَّارِقَةُ فَٱقْطَعُوٓا۟ أَيْدِيَهُمَا جَزَآءًۢ بِمَا كَسَبَا نَكَٰلًا مِّنَ ٱللَّهِ وَٱللَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٌ ٣٨ فَمَن تَابَ مِنۢ بَعْدِ ظُلْمِهِۦ وَأَصْلَحَ فَإِنَّ ٱللَّهَ يَتُوبُ عَلَيْهِ إِنَّ ٱللَّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ ٣٩ أَلَمْ تَعْلَمْ أَنَّ ٱللَّهَ لَهُۥ مُلْكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضِ يُعَذِّبُ مَن يَشَآءُ وَيَغْفِرُ لِمَن يَشَآءُ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ ٤٠
38 Kradljivcu i kradljivici odsijecite ruke njihove, neka im to bude kazna za ono što su učinili i opomena od Allaha! A Allah je silan i mudar. 39 A onome ko se poslije nedjela svoga pokaje i popravi se – Allah će, sigurno, oprostiti. Allah doista prašta i samilostan je. 40 Ti, sigurno, znaš da samo Allah ima vlast na nebesima i na Zemlji. On kažnjava onoga koga hoće, a prašta onome kome hoće. Allah sve može.
El-Maide, 38 - 40
Rekao je Ahmed Muhammed Šakir rahimehullah :
„Ovo je Allahov sud za kradljivca i kradljivcu, sud eksplicitno jasnog izraza i značenja, ne podnosi nikakvu sumnju u svoju postojanost i utemeljenje (u Kur'anu i sunnetu). I ovo je bio sud Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem kada je, sprovodeći Allahov zakon i iz pokornosti Njegovoj naredbi prema muškarcima i ženama, odsjekao ruku (kradljivcu) – u ovo nema nikakve sumnje – čak je rekao: „da je Fatima, kći Muhammeda, ukrala, ja bih joj odsjekao ruku.“
Pa pogledajte šta su uradili sa nas naši neprijatelji, radosni u svojoj okupaciji (muslimana). Poigrali su se na našom vjerom, i obavezali nas paganskim, prezrenim i zločinačkim zakonima. Ovim zakonima su stavili van pravne snage Allahov i sud Njegovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem, a onda odgojili među nama skupine ljudi koje se nama pripisuju. Nadojili su njihova srca paganskim sudom, i postavili na njihove jezike riječi nevjerstva koje glase: da je ovaj šerijatski sud rigorozan i da ne odgovara ovoj slobodnoj (bestidnoj) eri, vremenu razvratne civilizacije . A onda su još učinili ovaj šerijatski propis temom za ismijavanje i šaljenje.
Pa se usljed ovoga popuniše se zatvori sa stotinama hiljada lopova u samo našim zemljama, a zbog toga što su u zakonima izmislili za krađu kazne koje nisu zastrašujuće – niti će ikada biti zastrašujuće – i zato iste te kazne neće nikada ni biti resocijalizacija za ovu opasnu i ozbiljnu bolest.
Onda su uveli u pamet ove kulturne generacije, naročito u rezon ljudi koji stoje iza ovih paganskih zakona – uveli su ono što nazivaju znanjem o duši (tj.psihologiju) 1, a to uopšte nije nikakvo znanje, niti liči na to, već, naprotiv, mišljenja i kontradiktorne raznovrsne strasti; svaki teoretičar od predvodnika nevjerstva u ovoj „nauci“ ima mišljenje koje isključuje i poništava mišljenje njegovog oponenta. Zatim dođoše u praksi s time da traže opravdanja po postavkama psihologije, i to za svakog kradljivca shodno njegovoj ličnosti. Poslije ova stvar poveća svoje zlo time da kradljivci, pisajući određeni govor, traže sami sebi opravdanja za svoje zločine, a branioci (tj.advokati) zastupaju naspram ovih lopova stavove koje ih u (džehenemsku) vatru odvode; znaju da zločin postoji pa ne pokušavaju da ga negiraju, već nastoje da umanje i prikažu lahkim slučaj dotičnog zločina, a sve to kroz izučavanje psihe zločinca i uslova u kojima je on to učinio.
Raspravljao sam se sa mnogim ljudima od njihovih istaknutih glavešina, pa ne bijaše pri njima osim da kažu kako propisi Kur'ana nisu podesni ovom razdoblju u toj oblasti, i da lopov nije ništa drugo nego izvjesni psihički bolesnik kojeg treba liječiti a ne kažnjavati. A zatim to podešavaju s Allahovim govorom u tačno ovom propisu: „…neka im to bude kazna za ono što su učinili i opomena od Allaha.“ Allah subhanehu we te'ala je Stvoritelj svih stvorenja, On ih najbolje zna, i On je Silni i Mudri učinio ovu kaznu opomenom i egzemplarnom za kradljivce – i to u jasnom nedvosmislenom Kur'anskom tekstu, pa gdje onda idu ovi ljudi?!
Ovo šerijatsko-pravno pitanje je kod nas muslimana od srži akide i srži imana-vjerovanja. Pitamo ovu skupinu ljudi što se pripisuje islamu a poriče da je kazna kradljivcu odsijecanje šake, njih što ne podnose ovaj propis.
Pitamo ih:„Vjerujete li u Allaha i da je On stvorio sva ova stvorenja? Oni će odgovoriti: Da. Vjerujete li da On zna ono što je bilo i ono što će biti, i da On je znaniji od Svojih stvorenja o onome što im koristi i onome što im štetu donosi? Oni će odgovoriti: Da. Vjerujete li da je On poslao Svoga Poslanika Muhammeda sallallahu 'alejhi ve sellem sa uputom i istinskom vjerom, i da je njemu objavio ovaj Kur'an od Sebe da bude uputom za ljude i reformom u njihovoj vjeri i dunjaluku? Oni će odgovoriti: Da. Vjerujete li da je tačno ovaj ajet od Kur'ana: „Kradljivcu i kradljivci ruke odsijecite…“? Opet će odgovoriti: Da. Pa vjerujete li da je Allahovo zakonodavstvo važeće i obavezujuće za ljude u svakom vremenu i mjestu i u svakom stanju? Oni će odgovoriti: Da. Pa što onda odstupate? I koji to zakon sprovodite?
Ko god od onih što se pripisuju islamu odgovori na bilo koje od gornjih pitanja sa „ne“ – s takvim smo završili (s pitanjima) i shvatili njegov put i odredište. Naime, svaki je musliman čvrsto ubjeđen, bio on učevan ili neznanilica, obrazovan ili nepismen, da je izašao iz islama svako ko odgovori na bilo šta od prethodnih pitanja sa „ne“, i da je takav upao u mulj otpadništva. Što se tiče nemuslimana, i svih koji se ne pripisuju islamu – s takvima nećemo voditi raspravu oko ovoga, i nećemo ih slijediti u nj. govoru o ovome, jer oni ne vjeruju u ono u što mi vjerujemo, i neće biti zadovoljni s nama nikada osim da kažemo ono što oni govore, a Allahu se utječemo od toga.
Kada bi svi ovi što se pripisuju islamu razumno poimali ovu stvar, saznali bi da, kada bi se svake godine sprovelo odsijecanje dijela ruke kradljivaca, bile spašene zemlje i zajednice ljudi od poroka lopova. Kažem ovo zato što se svake godine dogodi nekoliko krađa, tj. kao rijetka pojava2, pa da se sprovede rečeno ispraznili bi se zatvori stotinama hiljada ljudi3 koji su načinili od zatvora prave škole za stručno usavršavanje u ovom kriminalu – kada bi ovo istinski shvatili isto bi i sproveli. Međutim, isti ovi ljudi su uporni na svojoj zabludi kako bi bili s njima zadovoljni njihovi uglednici i učitelji – daleko to bilo (od nas)!! 4
