Ovo je 2. dio od 3 u serijalu Odabrane fetve šejha 'Ulvana

Pitanje

Koji je propis klanjanja dženaze mejjitu koji je odsutan (dženaza u odsustvu)?

Odgovor:

Poznato je razilaženje po ovome pitanju, vjerodostojnim putem se prenosi je da je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem klanjao dženazu u odsustvu Nedzašiji kada je preminuo; izašao je sa svojim ashabima na musalu, poredao ih u safove i donio 4 tekbira (na tom namazu). Ovaj hadis bilježe Buharija i Muslim od Malika ibn Šihaba, od Se’ida ibn Musejjeba, od Ebu Hurejre radijellahu 'anhu.

Jedna skupina učenjaka kaže da se dženaza može klanjati svakom odsutnom i ovo je mišljenje imama Šafije i Ahmeda rahimehellah u jednom rivajetu. Ovo mišljenje je odabrao i Ebu Muhammed ibn Hazm rahimehullah.

Druga skupina kaže da nije ispravno da se klanja dzenaza odsutnom uopšte, a da je hadis Ebu Hurejre o tome da je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem klanjao Nedžašiji dženazu važi isključivo za njega i da niko nema pravo da uradi nešto slično. Ovo je mišljenje Ebu Hanife, Malika i jedan rivajet od imama Ahmeda rahimehumullah!

Treća skupina kaže da kada umre dobar čovjek klanjat će mu se dženaza u odsustvu jer je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem klanjao dženazu Nedžašiji. Ovo mišljenje se pripisuje Ahmedu rahimehullah, kao što spominje Ibn Tejmijje u djelu “El-ihtijaratul-fiqhijje” i ovo je mišljenje skupine učenjaka kasnijih generacija.

Četvrto mišljenje je da kada čovjek umre u zemlji u kojoj mu nije klanjana dženaza, klanjat će mu se dženaza u odsustvu, kao što je slučaj dženaze Nedžašiji. On je umro među nevjernicima i nije potvrdeno da mu se klanjala dženaza tamo. Ista stvar važi i za utopljenika, izgubljenog pod ruševinama i njima slične. Međutim, ako mu se klanja dženaza u mjestu gdje je umro, nije dopušteno da mu se klanja dženaza u odsustvu. Ovo je mišljenje imama Ahmeda u jednom rivajetu i ovo je izabrao Ibn Tejmijje i njegov učenik Ibnul-Qajjim, i ovo je ispravno mišljenje, jer mnogi od ashaba Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem su preselili u odsustvu, a nije im klanjana dženaza u odsustvu.

Kada je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem preselio njegovi ashabi su bili svuda po Zemlji, a nije potvrđeno ni od jednog od njih da mu je klanjao dženazu.

Preselile su pravedne halife i upućeni imami, a ni od kog od odsutnih ashaba i tabi’ina se ne spominje da su im klanjali dženazu.

Bitno pravilo u ovim stvarima je da je ‘ibadet koji su ostavili Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem i njegovi ashabi, uz postojanje onoga što poziva na to djelo i nepostojanje prepreke da se to djelo uradi, obaveza ostaviti, a rad po njemu je novotarija. Primjenjivanjem ovog pravila se otkrivaju mnoge novotarije.

Pisao sam opširnije o ovom pitanju u posebnom eseju i objasnio stanje nekih muslimana danas koji pretjeruju u dženazi (u odsustvu), pogotovo kada se radi o dženazi neprijateljima Allaha i Njegovog poslanika, sekularistima, predvodnicima zablude i pozivačima u fesad.

Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo!

Izvor:

Sulejman el ‘Ulwan; Dželsatu ‘ilmijjeh jevmijjeh: peta sesija, str.18

<< Namaz nakon izlaska sunca Hadis da je kravlje meso bolest >>