Odgovornost

  • Facebook
Share on Facebook0

Čovjek kojeg Allah nije obdario vjerom kada želi nešto da postigne ne bira sredstva kojim će to postići. Jedini mu je cilj u životu je da stekne lično zadovoljstvo, makar to značilo nanošenje štete čitavom svijetu. Takav ne gleda ni svoga oca, ni svoju majku, niti čuva rodbinske veze, niti čuva svoju djecu, nego mu je jedino bitno da zadovolji samog sebe i nema nikakvog  drugog cilja u životu osim da zadobije komad ovog prolaznog dunjaluka, jer dotle seže njegovo znanje.

فَأَعْرِضْ عَن مَّن تَوَلَّىٰ عَن ذِكْرِنَا وَلَمْ يُرِدْ إِلَّا ٱلْحَيَوٰةَ ٱلدُّنْيَا ٢٩ ذَٰلِكَ مَبْلَغُهُم مِّنَ ٱلْعِلْمِ ۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعْلَمُ بِمَن ضَلَّ عَن سَبِيلِهِۦ وَهُوَ أَعْلَمُ بِمَنِ ٱهْتَدَىٰ ٣٠

29 Zato se ti okani onoga koji Kur'an izbjegava i koji samo život na ovome svijetu želi – 30 to je vrhunac njihova znanja – Gospodar tvoj dobro zna one koji su skrenuli s Njegova puta i On dobro zna one koji su na Pravome putu.

An-Najm, 29 - 30

Nasuprot tome, vjernik nadgleda samog sebe od onog trena kada je shvatio da Allah pomno prati svako njegovo djelo, drži samog sebe odgovornim za sve ono što izađe od njega. Svjestan je da ga je Allah obavezao obavezama za koje će biti pitan. Njegovi nagoni za slijepim zadovoljavanjem svojih strasti su sputani njegovim osjećajem odgovornosti.

Osnova odgovornosti

إِنَّا عَرَضْنَا ٱلْأَمَانَةَ عَلَى ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضِ وَٱلْجِبَالِ فَأَبَيْنَ أَن يَحْمِلْنَهَا وَأَشْفَقْنَ مِنْهَا وَحَمَلَهَا ٱلْإِنسَٰنُ ۖ إِنَّهُۥ كَانَ ظَلُومًا جَهُولًا ٧٢

72 Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovjek – a on je, zaista, prema sebi nepravedan i lahkomislen –

Al-Ahzab, 72


Prenosi se od Ibn Abbasa i drugih u objašnjenju ovog ajeta koja je ova obaveza, kaže se da je Allah izložio emanet nebesima i Zemlji, pa kad su Ga upitale: ‘Šta je to emanet, Gospodaru,’ rekao je: ‘Ako budete činili dobro, bićete nagrađeni, a ako budete činili zlo,  bićete kažnjeni.’1

Pored svoje snage i veličine, nebesa i zemlja su odbila da ponesu ovaj emanet i pobojala ga se, a ponijeo ga je čovjek, iz svog neznanja.

Ovo je suštinsko značenje odgovornosti u Islamu: da će te Allah pitati za tvoje postupke, pa ćeš za dobre biti nagrađen, a za loše kažnjen.

Vjernik je dužan da osjećaj odgovornosti kod sebe stalno produbljuje i izoštrava, jer njegova djela će biti ispravna proporcionalno ovom osjećaju. Zbog toga Allah subhanehu we te'ala stalno upućuje ljude na ovu odgovornost:

وَلَا تَقْفُ مَا لَيْسَ لَكَ بِهِۦ عِلْمٌ ۚ إِنَّ ٱلسَّمْعَ وَٱلْبَصَرَ وَٱلْفُؤَادَ كُلُّ أُو۟لَٰٓئِكَ كَانَ عَنْهُ مَسْـُٔولًا ٣٦

36 Ne povodi se za onim što ne znaš! I sluh, i vid, i razum, za sve to će se, zaista, odgovarati.

Al-Isra, 36

وَلَوْ شَآءَ ٱللَّهُ لَجَعَلَكُمْ أُمَّةً وَٰحِدَةً وَلَٰكِن يُضِلُّ مَن يَشَآءُ وَيَهْدِى مَن يَشَآءُ ۚ وَلَتُسْـَٔلُنَّ عَمَّا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ ٩٣

93 Da Allah hoće, učinio bi vas sljedbenicima jedne vjere, ali, On u zabludi ostavlja onoga koga hoće, a na Pravi put ukazuje onome kome On hoće; i vi ćete doista odgovarati za ono što ste radili.

An-Nahl, 93


Što bude osjećaj odgovornosti veći, to će rob biti čvršći na Allahovoj stazi. Ko bude svjestan da će biti pitan, pripremiće odgovor na to pitanje; kao čovjek koji se priprema pred ispit i zna da mu je ispit sutra, ne može od njega pobjeći i mora ga spremiti da bi prošao, zna da mu od tog ispita zavisi sve: njegova sreća i nesreća, i da iza tog ispita nema popravnog. Ko ovo bude imao na pameti, njegovo polaganje računa će sigurno biti lakše:

فَأَمَّا مَنْ أُوتِىَ كِتَٰبَهُۥ بِيَمِينِهِۦ فَيَقُولُ هَآؤُمُ ٱقْرَءُوا۟ كِتَٰبِيَهْ ١٩ إِنِّى ظَنَنتُ أَنِّى مُلَٰقٍ حِسَابِيَهْ ٢٠ فَهُوَ فِى عِيشَةٍ رَّاضِيَةٍ ٢١ فِى جَنَّةٍ عَالِيَةٍ ٢٢ قُطُوفُهَا دَانِيَةٌ ٢٣ كُلُوا۟ وَٱشْرَبُوا۟ هَنِيٓـًٔۢا بِمَآ أَسْلَفْتُمْ فِى ٱلْأَيَّامِ ٱلْخَالِيَةِ ٢٤

19 onaj kome se knjiga njegova u desnu ruku njegovu dâ – reći će: "Evo vam, čitajte knjigu moju, 20 ja sam čvrsto vjerovao da ću račun svoj polagati." 21 I on će biti u životu zadovoljnom, 22 u Džennetu predivnom, 23 čiji će plodovi nadohvat ruke biti. 24 "Jedite i pijte radosni, za ono što ste u danima minulim zaradili!"

Al-Haqqah, 19 - 24

Odgovornost prema blagodatima

Prenosi se da je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao:
” لَا تَزُولُ قَدَمَا عَبْدٍ يَوْمَ الْقِيَامَةِ حَتَّى يُسْأَلَ عَنْ عُمُرِهِ فِيمَا أَفْنَاهُ، وَعَنْ عِلْمِهِ فِيمَ فَعَلَ، وَعَنْ مَالِهِ مِنْ أَيْنَ اكْتَسَبَهُ وَفِيمَ أَنْفَقَهُ، وَعَنْ جِسْمِهِ فِيمَ أَبْلَاهُ ”
“Neće sjesti na Sudnjem Danu ni jedan rob prije nego bude pitan o svom životu, u šta ga je utrošio, o svome znanju, šta je sa njime uradio, o svome imetku, odakle ga je zaradio i kako ga je potrošio i o svome tijelu, u šta ga je potrošio.”2

U ovom velikom hadisu nam se nagovještava da ćemo biti pitani o četiri velike blagodati, o kojim većina ljudi uopšte ne razmišlja, nego ih uzima zdravo za gotovo: slobodno vrijeme, znanje, imetak i zdravlje. Zar može onaj koji zna da će sutra biti pitan o ovim stvarima trošiti svoje vrijeme u zabavi i dokolici, okretati glavu od rada po svome znanju, trošiti imetak u stvari koje izazivaju Allahovu srdžbu ili upropaštavati svoje zdravlje onime što mu šteti?

Od naše odgovornosti prema blagodatima je da ih ne trošimo osim u ono što će nam koristiti na ovom i budućem svijetu.

Veličina odgovornosti

Kaže Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem:
” كُلُّكُمْ رَاعٍ وَكُلُّكُمْ مَسْئُولٌ عَنْ رَعِيَّتِهِ، الْإِمَامُ رَاعٍ وَمَسْئُولٌ عَنْ رَعِيَّتِهِ، وَالرَّجُلُ رَاعٍ فِي أَهْلِهِ وَهُوَ مَسْئُولٌ عَنْ رَعِيَّتِهِ، وَالْمَرْأَةُ رَاعِيَةٌ فِي بَيْتِ زَوْجِهَا وَمَسْئُولَةٌ عَنْ رَعِيَّتِهَا، وَالْخَادِمُ رَاعٍ فِي مَالِ سَيِّدِهِ وَمَسْئُولٌ عَنْ رَعِيَّتِهِ ”
“Svi ste vi pastiri i svi ste odgovorni za svoju pastvu. Imam je pastir i odgovoran za svoju pastvu, čovjek je pastir u svojoj porodici, i odgovoran je za svoju pastvu, žena je pastir u kući svog muža i odgovorna je za svoju pastvu i sluga je pastir u imetku svog vlasnika i odgovoran je za svoju pastvu.”3

Ko razmisli o ovom hadisu, uvidjeće da odgovornost obuhvata sve od vrha do dna, od vladara do sluge, od onoga pod čijom je vlasti čitav narod, do onoga koji nema nikakve vlasti, svako je odgovoran za ono što je u njegovoj vlasti.

Odgovornost imama – vladara

Imam ovdje podrazumijeva vrhovnog vladara, vođu ummeta, kome je Allah dao ovaj položaj i dao mu snagu i vlast da sprovodi Njegov zakon na zemlji, pa ako bude radio ispravno biće nagrađen velikom nagradom, ako bude iskren prema onima koje bude vodio i bude uspostavljao među njima pravdu i Allahov zakon.

Takvom Allah obećava da :

  • će biti u hladu Arša kada ne bude drugog hlada:
    سَبْعَةٌ يُظِلُّهُمُ اللَّهُ فِي ظِلِّهِ يَوْمَ لَا ظِلَّ إِلَّا ظِلُّهُ
    “Sedmoricu će Allah zasjeniti Svojom sjenkom na dan kada ne bude druge sjenke mimo Njegove…”4 pa je prvi spomenuti pravedan vladar.
  • će mu dova biti primljena:
    ” ثَلاثَةٌ لا تُرَدُّ دَعْوَتُهُمُ: الصَّائِمُ حَتَّى يُفْطِرَ، وَإِمَامٌ عَدْلٌ، وَدَعْوَةُ الْمَظْلُومِ
    “Trojici se dova ne odbija: postaču kada iftari, pravednom vladaru i dova onoga kome je učinjena nepravda,…”5
  • će biti na minberima od svjetlosti:
    ” إِنَّ الْمُقْسِطِينَ عِنْدَ اللَّهِ عَلَى مَنَابِرَ مِنْ نُورٍ عَنْ يَمِينِ الرَّحْمَنِ وَكِلْتَا يَدَيْهِ يَمِينٌ الَّذِينَ يَعْدِلُونَ فِي حُكْمِهِمْ وَأَهْلِيهِمْ وَمَا وَلُوا
    Doista su pravedni kod Allaha na minberima od svjetlosti, sa desne strane Milostivog, a obje Njegove ruke su desne: oni koji su pravedni u svojim presudama, svojim porodicama i onome što im je stavljeno pod vlast.”6

I ostat će mu spomen po dobru na ovom svijetu; vlast pravednih vladara se pamti dugo iza njih, jer su stvarno rijetka sorta, uprkos tome što njihove ere kratko traju; kao što je hilafet Omera ibn Abdulaziza trajao dvije godine i nekoliko mjeseci, a ummet ga spominje po tolikom dobru, daleko više nego sve emevijske i abasijske vladare zajedno, koji su bili na tronovima stotinama godina.

Međutim, Allah će ga pitati o onima koje je vodio; kako ih je vodio, da li im je davao njihovo pravo, je li se sklanjao od njih i tjerao ih ispred svojih vrata, ili ih je pomagao, da li je uspostavljao pravdu među njima, ili je ništio usjeve i stoku nepravdom.

((اللهم من ولى من أمر أمتي شيئاً فشق عليهم فاشقق عليه، ومن ولى من أمر أمتي شيئاً فرفق بهم فارفق به))
Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem kaže: „Allahu moj ko uzme stvar mog ummeta u svoje ruke pa im oteža, Ti im otežaj, a ko uzme stvar mog ummeta u svoje ruke pa im bude milostiv, Ti budi milostiv prema njemu.“7

Od ovog imama i njegove odgovornosti piramidalno se spušta odgovornost na njegove podanike. Svi oni koji su ispod njega potpadaju pod tu odgovornost: generali, službenici, namjesnici, ili bilo ko kome je data odgovornost pod njegovim kišobranom, svi spadaju pod njegovu odgovornost, a svi imaju odgovornost za sebe.

Onaj koji je spreman nositi ovu odgovornost, taj se prihvatio velike zadaće, on mora pripremiti odgovor Allahu za sve ono čime se sudilo u njegovoj državi, za svaki nered, za sve stvari koje je bio u stanju da promijeni. Iz ovoga se može nazrijeti naivnost i glupost onih koji se otimaju za vlast, žure da se prihvate odgovornosti, misleći da će ono malo bijelog hljeba što budu dobili, ono malo ovosvjetskih počasti koje budu uživali i ono malo lagodnog života koji budu osjetili biti dostojnom zamjenom za težinu odgovornosti koje su se prihvatili. Njih čekaju na ovom svijetu velike brige, neprospavane noći i teški problemi, a na budućem svijetu im neće biti ništa lakše.

((إنكم ستحرصون على الإمارة، وستكون ندامة يوم القيامة، فنعم المرضعة، وبئست الفاطمة))
Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem kaže: „Vi ćete doista žuditi za imametom, a to će biti žaljenje na Sudnjem danu, pa divne li dojilje, a loše hraniteljice.”8

Prenosi da je rekao Harun Er-Rašid da je rekao Šejbanu: “Savjetuj me!” Reče Šejban: “Da budeš sa onim koji te plaši dok te ne dovede ka bezbjedno mjesto, bolje ti je nego da budeš sa onim koji te tješi dok te ne dovede u strah,” pa je Harun rekao: “Objasni mi ovu stvar.” Pa je rekao: “Onaj koji ti kaže da si ti pastir i da ćeš biti odgovoran bolji je od onog koji ti kaže: ‘Vi ste iz porodice Allahovog poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem i vama je oprošteno.’” Pa je Harun dugo nakon toga plakao. 9

Primjerima pravednih vladara, kao što su četvorica pravednih halifa, Allah je ljudima postavio uzore kakav vladar treba da bude prema svojim podanicima. Takvi su predvodnici u dobru, oni čijim rukama Allah popravlja stanje naroda:

وَجَعَلْنَا مِنْهُمْ أَئِمَّةً يَهْدُونَ بِأَمْرِنَا لَمَّا صَبَرُوا۟ ۖ وَكَانُوا۟ بِـَٔايَٰتِنَا يُوقِنُونَ ٢٤

24 Između njih smo Mi vođe određivali i oni su, odazivajući se zapovijedi Našoj, na Pravi put upućivali, jer su strpljivi bili i u dokaze Naše čvrsto vjerovali.

As-Sajda, 24

Baš kao što nepravedni vladari bivaju uzrokom vlastite propasti, kao i propasti svojih naroda:

وَجَعَلْنَٰهُمْ أَئِمَّةً يَدْعُونَ إِلَى ٱلنَّارِ ۖ وَيَوْمَ ٱلْقِيَٰمَةِ لَا يُنصَرُونَ ٤١

41 A bili smo ih učinili vođama koji su pozivali u ono zbog čega se ide u vatru – a na Sudnjem danu niko im neće pomoći –

Al-Qasas, 41

Vidimo u ova dva gorenavedena ajeta da je Allah i dobrima i lošima postavio predvodnike koji ih pozivaju, pa je od velike važnosti da čovjek shvati koga će slijediti, jer niko neće biti opravdan slijepim povođenjem u zlu na Sudnjem danu:

وَبَرَزُوا۟ لِلَّهِ جَمِيعًا فَقَالَ ٱلضُّعَفَٰٓؤُا۟ لِلَّذِينَ ٱسْتَكْبَرُوٓا۟ إِنَّا كُنَّا لَكُمْ تَبَعًا فَهَلْ أَنتُم مُّغْنُونَ عَنَّا مِنْ عَذَابِ ٱللَّهِ مِن شَىْءٍ ۚ قَالُوا۟ لَوْ هَدَىٰنَا ٱللَّهُ لَهَدَيْنَٰكُمْ ۖ سَوَآءٌ عَلَيْنَآ أَجَزِعْنَآ أَمْ صَبَرْنَا مَا لَنَا مِن مَّحِيصٍ ٢١

21 I izići će svi pred Allaha, pa će oni koji su bili tlačeni reći glavešinama svojim: "Mi smo bili vaše pristalice, možete li nam imalo Allahovu kaznu olakšati?" – "Da je nas Allah uputio" – odgovoriće oni – "i mi bismo bili vas uputili. Žalili se mi ili trpjeli, svejedno nam je, spasa nam više neće biti."

Ibrahim, 21

Odgovornost čovjeka u svojoj porodici

Kao što je Allah subhanehu we te'ala  postavio imama odgovornim za svoje podanike tako je učinio čovjeka odgovornim za svoju porodicu.

Odgovoran je prvo za svoje roditelje, i to nakon što su bili oni odgovorni za njega; bit će pitan kako je čuvao svoje roditelje i koliko im je prava dao.

Nakon toga će biti pitan za svoju suprugu kako se prema njoj odnosio, kako je obaveze prema njoj ispunjavao, da li joj je davao njeno pravo od opskrbe i mjesta za stanovanje. Bit će odgovoran za njeno ponašanje, za njene postupke koji su u krugu onoga što može da ispravi…

Bit će odgovoran prema svojoj djeci, da li ih je uputio, da li im je naređivao dobro i odvraćao od zla:

وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِٱلصَّلَوٰةِ وَٱصْطَبِرْ عَلَيْهَا ۖ لَا نَسْـَٔلُكَ رِزْقًا ۖ نَّحْنُ نَرْزُقُكَ ۗ وَٱلْعَٰقِبَةُ لِلتَّقْوَىٰ ١٣٢

132 Naredi čeljadi svojoj da molitvu obavljaju i istraj u tome! Mi ne tražimo od tebe da se sam hraniš, Mi ćemo te hraniti! A samo one koji se budu Allaha bojali i grijeha klonili čeka lijep svršetak.

Ta-Ha, 132


يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ قُوٓا۟ أَنفُسَكُمْ وَأَهْلِيكُمْ نَارًا وَقُودُهَا ٱلنَّاسُ وَٱلْحِجَارَةُ عَلَيْهَا مَلَٰٓئِكَةٌ غِلَاظٌ شِدَادٌ لَّا يَعْصُونَ ٱللَّهَ مَآ أَمَرَهُمْ وَيَفْعَلُونَ مَا يُؤْمَرُونَ ٦

6 O vi koji vjerujete, sebe i porodice svoje čuvajte od vatre čije će gorivo ljudi i kamenje biti, i o kojoj će se meleki strogi i snažni brinuti, koji se onome što im Allah zapovjedi neće opirati, i koji će ono što im se naredi izvršiti.

At-Tahrim, 6

U uslovima u kojim se danas nalazimo ovo je najveća odgovornost muslimana, jer je to jedina prava vlast koju čovjek ima: unutar zidova svoje kuće; bilo šta mimo toga nismo u stanju puno toga da promijenimo. Međutim, koliko mi dajemo našim kućama pravo u ovom smislu? Saznaćemo na Sudnjem danu kad budemo odgovarali, a prije toga kad naša djeca budu odrasla, pa ćemo plodove našeg truda, dobre ili loše, okusiti još na ovom svijetu.

Odgovornost žene

Žena muslimanka treba da čuva stvari svoga muža, treba da bude u kući svoga muža pastir. Ona je najjači stub muslimanske kuće, od nje zavisi budućnost ovog ummeta i ona je ta koja treba da bude čvrst oslonac svome mužu i podrška u dobru. Lijepo su naši prethodnici rekli o važnosti žene: „Žena je pola ummeta i odgaja drugo pola.”

Žena muslimanka koja ispunjava svoje obaveze je prava dragocjenost, i kolika je njena važnost danas znaju nevjernici više nego muslimani. Oni se trude da je udalje od njene kuće, odvoje od njene porodice, od njenih dužnosti i obaveza, u kafiće, na modne piste, proizvodne linije, čak i u policijske uniforme, svugdje, samo ne tamo gdje je najpotrebnija, i gdje je prirodni ambijent njenog djelovanja.

Od pokušaja alijenacije žene muslimanke je i nametanje njoj stranog načina odijevanja, tako da je postala jedina realna razlika između muslimanke i zapadnjakinje u odijevanju – pokrivena kosa (ili dio nje).

Stvarno je poniženje – za poimanje vjere, kao i za zdrav razum – da se prave nekakve modne revije za pokrivene žene, imitirajući time zapad i zapadni stil života, žudeći da se tako pokažemo truhlom i pokvarenom svijetu da smo i mi – eto – moderni. Zar naše žene to trebaju??? Zar žena koja je shvatila svoju odgovornost na ovom svijetu, i shvatila ko je može da izađe na takvu pistu i da se pokazuje svijetu? Čak i da sijedi na takvom mjestu i gleda tu komediju? Zar takva može reći da je shvatila, svoju obavezu prema Allahu subhanehu we te'ala? Je li to čuvanje časti i imetka svoga muža?

Odgovornost sluge

Pitaće Allah subhanehu we te'ala slugu šta je uradio u imetku svoga gazde, kao što će pitati zaposlenika kako je ispunio obaveze prema prema svome poslodavcu, je li ga iskreno služio, ili ga je varao i potkradao. Da li se trudio da unaprijedi njegov posao i imetak, ili se trudio da ga upropasti.

Kaže Allahov poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem:
” الخازن المسلم الأمينُ الذي ينفذ ما أمره به فيعطيه كاملاً موفرا، طيبة به نفسهُ فيدفعه إلى الذي أمر له به أحدُ المتصدقين”
“Pouzdani rizničar musliman koji sprovodi ono što mu je naređeno, pa to da u potpunosti, drage volje, onome kome mu je naređeno dati, je jedan od dvojice koji su udijelili sadaku.” 10

Tako savjesno obavljanje dužnosti može čovjeka dovesti na stepen dobročinitelja udjelitelja, a da nije potrošio ništa od svog imetka.

S druge strane, ako ne bude bio pouzdan u čuvanju imetka svoga gazde, može očekivati veliko poniženje na Sudnjem danu:
((لِكُلِّ غَادِرٍ لِوَاءٌ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يُرَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ يُعْرَفُ بِهِ ))
Svaki pronevjeritelj će na Sudnjem danu imati zastavu po kojoj će se poznavati. 11

Odgovornost u posljedicama naših postupaka

Nema nikoga na ovom svijetu, a da nije obuhvaćen odgovornošću, većom ili manjom. Onako kako se čovjek bude odnosio prema svojim odgovornostima, takve će tragove za sobom ostaviti. Kaže Allah subhanehu we te'ala:

إِنَّا نَحْنُ نُحْىِ ٱلْمَوْتَىٰ وَنَكْتُبُ مَا قَدَّمُوا۟ وَءَاثَٰرَهُمْ ۚ وَكُلَّ شَىْءٍ أَحْصَيْنَٰهُ فِىٓ إِمَامٍ مُّبِينٍ ١٢

12 Mi ćemo, zaista, mrtve oživiti i Mi smo zapisali ono što su uradili i djela koja su iza sebe ostavili; sve smo Mi to u Knjizi jasnoj pobrojali.

Ya-Sin, 12

Allah će zapisati sve ono što ostane iza nas, bila uputa ili zabluda, tako naši postupci bivaju sjemenom koje smo posijali; ako za sobom budemo ostavili zabludu i novotariju za kojom se drugi povode, to će nam biti zapisano, kao što će nam biti zapisano ako se budemo povodili za uputom i pozivali u nju.

Od potpunosti odgovornosti jednog čovjeka je da razmišlja o posljedicama svojih postupaka, kakav će ishod njegovih postupaka biti, da ne bude sjemenom zla iz kojeg će se izroditi veće zlo.

عن ابْنُ وَهْبٍ قَالَ: قَالَ لِي مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، رَحِمَهُ اللَّهُ وَهُوَ يُنْكِرُ كَثْرَةَ الْجَوَابِ لِلْمَسَائِلِ: «يَا عَبْدَ اللَّهِ مَا عَلِمْتَهُ فَقُلْ بِهِ وَدُلَّ عَلَيْهِ، وَمَا لَمْ تَعْلَمْ فَاسْكُتْ عَنْهُ وَإِيَّاكَ أَنْ تَتَقَلَّدَ لِلنَّاسِ قِلَادَةَ سُوءٍ»
Kaže Ibn Vehb: Rekao mi je Malik ibn Enes rahimehullah: “O Abdullah, ono što znaš, to i govori i u to pozivaj, a ono što ne znaš, o tome šuti, i čuvaj se da ne počneš ljudima ogrlicu zla,” tj. da budeš uzrokom uvođenja ružnog običaja među ljudima, pa da te slijede u tome, onako kako nanizani bobci slijede jedan drugi na ogrlici. 12

Share on Facebook0