Hadis

Blago postupanje prema životinjama

Arapčić MirzaBy

Prenosi se od Ebu Hurejre radijellahu 'anhu da je rekao: „Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem je vidio magarca koji je bio žigosan na licu pa je rekao: „Allah prokleo onoga ko je ovo učinio.“ Zatim je zabranio žigosanje i udaranje u lice.“  1

Od hadisa koji poklanjaju brigu ulozi životinje (u islamu) su:

  1. Prenosi se od Abdullaha ibn Dža'fera radijellahu 'anhu da je rekao: „ Ušao je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem u jednu od bašči ensarija radi neke potrebe, kad ono tamo kamila. Pošto je kamila ugledala Vjerovjesnika sallallahu 'alejhi ve sellem došla je i kleknula kod Vjerovjesnika sallallahu 'alejhi ve sellem , te zasuziše oči te kamile, pa reče Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem : „ko je vlasnik ove kamile? “ potom dođe neki mladić ensarija, pa mu reče Vjerovjesnik  sallallahu 'alejhi ve sellem : zar se ne bojiš Allaha u pogledu ove životinje koju ti je Allah dao u vlasništvo? Zaista se ona meni žali da je izgladnjujes i preumaraš.“  2

 

  1. „Kada putujete po plodnoj zemlji, dajte kamili njezin udio od te zemlje, a kada putujete preko beskišne i neplodne zemlje, onda je potjerajte i ubrzajte njezin hod.“  3

 

  1. „Allah je propisao dobročinstvo u svemu. Pa kada ubijate učinite to na najljepši način, kada koljete, izvršite to na najljepši način, neka jedan od vas naoštri svoju oštricu, i neka opusti životinju koju kolje.“  4

 

  1. Prenosi se od ‘Abdullaha ibn ‘Abbasa radijellahu 'anhuma da je rekao: „Prošao je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem pored čovjeka koji je stavio svoju nogu na vrat ovce, pa tako oštri nož, a ona ga prati pogledom. Pa mu reče Poslanik  sallallahu 'alejhi ve sellem : „Je li to hoćeš da je usmrtiš dva puta?! Trebao si naoštrit nož prije nego si je povalio.“  5

 

  1. Od Mu'avije ibn Kurreh a on od svoga oca  radijellahu 'anhu  prenosi da je rekao: Kazao je neki čovjek: o Allahov Poslaniče, zaista ja zakoljem ovcu pa joj milost u tome ispoljim. On reče  sallallahu 'alejhi ve sellem : „I ovca, kada joj se smiluješ, Allah će se tebi smilovati.“  6

 

  1. Od Ebu Umamete radijellahu 'anhu da je rekao Allahov Poslanik  sallallahu 'alejhi ve sellem : „Ko se smiluje pa makar pri klanju vrapca, Allah će mu se smilovati na Sudnjem danu.“  7

 

  1. Od Abdullaha ibn Mes'uda  radijellahu 'anhu  da je rekao: „Bili smo na putu sa Allahovim Poslanikom  sallallahu 'alejhi ve sellem , pa se on hitro udalji radi neke potrebe, a mi ugledasmo malehnu crvenu pticu sa dva mladunčeta. Uzesmo njezina dva ptičića, pa ona dođe i poče lepršati svojim krilima. Onda dođe Vjerovjesnik i reče: „Koje zadao bol ovoj ptici oduzevši njezino mladunče? Vratite joj njezino mladunče!“  8

Od predaja koje govore o blagom postupanju sa životinjama je i ona koju prenosi El-Musejjeb ibn Darim  rahimehullah koji veli: „Vidio sam Omera ibnu-l-Hattaba  radijellahu 'anhu da je udario kamilara i rekao mu: „Zašto stavljaš na svoju kamilu da nosi ono za što nema snage?“  9

Omer  radijellahu 'anhu je ugledao nekog čovjeka kako oštri sječivo i uzima svoju ovcu da je zakolje. Pa ga je Omer  radijellahu 'anhu udario štitom i rekao: „Ne imao ti majku svoju, povedi je ka smrti na lijep način!“

Ugledao je Ibn Omer radijellahu 'anhuma čuvara stoke na ružnom (neplodnom) mjestu, a onda je primjetio mjesto bolje od toga, pa je rekao čobaninu: „Teško tebi o  pastiru, premjesti ih drugdje. Zaista sam čuo Vjerovjesnika sallallahu 'alejhi ve sellem da kaže: „Svaki je pastir odgovoran za svoje stado.““

Rekao je Ibrahim ibn Sa'd  rahimehullah : „Došao sam kod Salih ibn Kejsana  rahimehullah u njegovu kuću, a on je lomio (hljeb) svojoj mački i hranio je, a zatim je mrvio (hljeb) svojim golubovima, – ili golubu, – i hranio ga.

Ebu Ishak Eš-Širazi rahimehullah je prolazio nekim putem sa nekoliko svojih prijatelja, pa mu se ispriječio pas te ga otjera njegov prijatelj, pa mu to zabrani šejh Eš-Širazi rahimehullah rekavši: „Zar ne znaš da je put zajednički i nama i njemu?“

Zbog mnoštva (hadiskih) tekstova  i predaja koje su došle u pogledu prava životinja, te značaja ove teme o kojoj  je ulema mnogo govorila, isti su žestoko osporavali da se proglase ništavnim prava životinja i da se prema tome olahko odnosi. Od takvih prvaka među ulemom je i Ibn Muflih El-Hanbeli  rahimehullah koji je u svojoj knjizi El-Adabu-š-šer'ijjeh sastavio poglavlje naslovivši ga „Pokuđenost oduljivanja u stajanju stoke koja se jaše ili nosi teret preko njezine potrebe“, a zatim je naveo govor El-Hattabija  rahimehullah : „Neka ulema je smatrala pohvalnim da, kada se dođe kući, jahač ne objeduje prije nego li položi  jahaćoj životinji.“ Drugi su izrecitovali stihove u značenju poput sljedećeg:

„Pravo leđa je da počneš sa njezinom potrebom

Ne hrani gosta dok ne položiš pred kobilom.“