Fikh

Propis namaza za imamom koji ne izgovara naglas tekbire

Pitanje:

Moj prijatelj i ja smo ušli u univerzitetsku musalu u podnevskom vaktu i našli nekog brata da klanja, pa pristupili za njim nijeteći podne namaz. On nije podizao svoj glas ni prilikom tekbira niti kod predaje selama, kao što inače rade svi imami. Nastojali smo samo da ga slijedimo pri podizanju i spuštanju, pa kada je završio namaz, ustali smo i doklanjali što nas je prošlo. Nažalost, nismo imali priliku da ga pitamo za razlog tog njegovog postupka. Da li je ovaj namaz ispravan?

Odgovor:

Šejh Muhammed ibn Salih El-Munedždžid

Neka je hvala Allahu, salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu i ashabe.

Ulema je riječima i tekstom rekla da imamovo donošenje tekbira i predaje selama naglas jeste od sunneta, tj. nije vadžibom niti ruknom (namaza). Shodno tome, namaz je ispravan za imamom koji ne izgovara naglas tekbire i selam.

Rekao je Ibn Kudameh rahimehullah: „Sunetom je da imam naglas izgovara semi’a-llahu li-men hamideh, kao što je sunetom da naglas izgovara tekbire, jer je to propisanim zikrom pri prelazu sa rukna (na drugi). Otuda je propisano da to bude naglas kao kod tekbira.“ 1

Rekao je šejh Mustafa Er-Ruhejbani rahimehullah : „Sunnetom je da imam naglas donosi tekbir“ da bi onome ko klanja za njim bilo moguće njegovo slijeđenje u tome, a zbog riječi Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem : „A kada izgovori (imam) tekbir, izgovorite i vi tekbir…“   „i tesmi’u“ tj. riječi semi’a-llahu li-men hamideh, „i prvi selam“ da bi se poveo za njim onaj ko klanja iza njega.  Sunnetom je takođe da naglas izgovara „učenje (Kur’ana) u“  namazu  „u kojima se uči naglas, tako da učini (imam) da čuje“ tekbir, tesmi’u,  prvi selam i učenje (Kur’ana) u namazima u kojima se uči naglas „oni koji su iza“ da bi slijedili, i da dosegne do njih pomno slušanje njegova učenja (Kur’ana).“ 2

Ako pretpostavimo da osoba za kojom ste klanjali nije nijetila da bude imamom, pa zbog toga nije donosio naglas tekbire i predaju selama, opet je namaz iza njega ispravan po prioritetnijem govoru (učenjaka), jer nije obavezno da se nijeti imamet (u namazu).

Rekao je šejh Ibn ‘Usejmin rahimehullah : „Četvrti oblik: da nijeti onaj ko pristaje za imamom priključenje njemu (u namazu), a da imam ne nijeti imamet. Tada nije ispravan namaz onoga ko se sam priključio imamu, a ispravan je namaz prvog. Primjer toga: da neko dođe do čovjeka koji klanja pa pristane za njim na način da mu je on imamom, a ovaj prvi nije zanijetio da bude imamom. Ispravan je namaz prvog ali ne i drugog, jer je (drugi) zanijetio pristajanje za onim ko  mu nije imam. Ovo je stav mezheba (tj.hanbelijskog), i isto je od iznimnih govora (u mezhebu), kako je to navedeno u djelu El-Insaf.

Drugi govor u ovoj meseli jeste da je ispravan (namaz) onoga ko pristane za čovjekom koji nije zanijetio da bude imam. Zagovornici ovog stava isto dokazuju time da je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem ustao i klanjao u Ramazanu jedne noći, pa su se okupili ljudi iza njega sallallahu 'alejhi ve sellem  i klanjali s njime. On sallallahu 'alejhi ve sellem nije znao za njih. Zatim je klanjao i druge i treće noći znajući za njih (da su pristali iza njega), ali je izostao četvrte noći bojeći se da im se (taj namaz) ne propiše obaveznim. Ovo je govor imama Malika rahimehullah , i ovo je ispravan stav ( u meseli). To iz razloga što je ciljana svrha (namaza za drugim) njegovo slijeđenje, a ista  postoji (u ovom slučaju).“ 3

A Allah najbolje zna.

Prevedeno sa:

https://islamqa.info/ar/240338