Ovdje ćemo govoriti o sljedećim propisima:

Obaveza (pohvalnost) sutre (perde, pregrade).
Udaljenost klanjača od sutre.
Ako neko prođe ispred perde (sutre).
Grijeh prolaženja ispred klanjača.
Kako postupa klanjač kada neko hoće da prođe između njega i sutre.
Da li postoji razlika između odrasle osobe i malog djeteta.
Prolazak žene između klanjača i sutre.
Kada klanjač nema sutru.

Obaveza ili pohvalnost sutre/pregrade

Ono što je prva obaveza klanjača po ovome pitanju jeste da sebi postavi sutru. Bilježi Abdur-Rezzak u svome Musannefu (2273) od Nafi’a da Abdullah ibn Omer ne bi klanjao osim prema sutri čija je visina bila koliko sedlo ili podlaktica.

Buhari bilježi predaju od Ibn Omera da je praksa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bila:

إِذَا خَرَجَ يَوْمَ العِيدِ أَمَرَ بِالحَرْبَةِ، فَتُوضَعُ بَيْنَ يَدَيْهِ، فَيُصَلِّي إِلَيْهَا وَالنَّاسُ وَرَاءَهُ، وَكَانَ يَفْعَلُ ذَلِكَ فِي السَّفَرِ

-“Kada bi izašao da obavi bajram tražio bi koplje koje bi se zabolo ispred njega. On bi zatim klanjao prema njemu a ljudi su stajali iza Poslanika, alejhi selam. A ovako je postupao i na putovanjima.” 17

Od Ebu Se’ida, radijallahu anhu, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

إذا صلى أحدكم فليصل إلى سترة وليدن منها ولا يدع أحدا يمر بين يديه

“Kada neko od vas bude klanjao, neka klanja prema sutri i neka joj se što više približi i ne dozvoli da neko prođe između njega i sutre”.18

Većina islamskih učenjaka je na stavu da je sutra sunnet a ne obaveza (vadžib). Dok oni koji kažu da je vadžib (Imam Ševkani u djelu Nejlul-Evtar kod pojašnjenja hadisa broj 871) uzimaju kao dokaz spoljašnjost prethodno navedenih predaja i postupak Omera radijallahu anhu koji, kada je vidio Kurreta ibn Ijasa da klanja između dva stuba, uzeo ga je za rame, primakao sutri i rekao: “Klanjaj prema njoj.” 19

Dozvoljeno je klanjati i prema jahalici kako to bilježi Bezzar u Musnedu (5720) i Ibn Ebi Šejbe u Musannefu (3869), dok je zabrana došla da se kao sutra uzme onaj koji spava ili razgovara.

Od Abdullaha Ibn Abbasa se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

لَا تُصَلُّوا خَلْفَ النَّائِمِ وَلَا الْمُتَحَدِّثِ

-“Nemoj klanjati iza onoga koji spava ili razgovara.” 20

Međutim, ovo oponira predajama koje su zabilježili Buhari i Muslim. Buhari je naslovio jedno poglavlje ‘Namaz iza onoga koji spava’ i tu naveo hadis Aiše, radijallahu anha. 21

Ibn Hadžer u El-Fethu kaže: “Kao da ovim (Imam Buhari) hoće da ukaže da je hadis o zabrani klanjanja iza onoga koji spava slab hadis.” (Fethul-Bari, 1/587)

I ovo je ispravnije, da je hadis o zabrani uzimanja onoga koji spava i onoga koji razgovara za sutru slab hadis.

Udaljenost klanjača od sutre

Od Sehla ibn Sa’da se prenosi da je rekao:

كَانَ بَيْنَ مُصَلَّى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَبَيْنَ الجِدَارِ مَمَرُّ الشَّاةِ

-“Između mjesta gdje je klanjao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i zida (koji je bio sutra) je bila udaljenost koliko ovca može proći.”22

A šejh Ibn Baz, rahimehullah, kaže da je to udaljenost od tri podlaktice.

Ako neko prođe ispred perde (sutre)

Osnova kod ovog propisa je hadis kojeg prenosi Musa ibn Talha od njegova oca da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

إِذَا وَضَعَ أَحَدُكُمْ بَيْنَ يَدَيْهِ مِثْلَ مُؤْخِرَةِ الرَّحْلِ فَلْيُصَلِّ، وَلَا يُبَالِ مَنْ مَرَّ وَرَاءَ ذَلِكَ

”Ako neko od vas ispred sebe postavi pregradu koja je visine zadnjeg dijela sedla, neka klanja i neka se ne osvrće ko će proći ispred nje”. 23   . Visina sedla je otprilike dužine jedne podlaktice.

Također, Talha ibn Ubejdullah prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

إِذَا جَعَلْتَ بَيْنَ يَدَيْكَ مِثْلَ مُؤَخِّرَةِ الرَّحْلِ فَلَا يَضُرُّكَ مَنْ مَرَّ بَيْنَ يَدَيْكَ

-“Ako ispred sebe staviš pregradu koja je visine zadnjeg dijela sedla, neće ti štetiti ako neko prođe ispred.” 24

drugi dio: http://istina.ba/?p=7029&preview=true

Preveo i pripremio: prof. Ifet Zukorlić