By Pitanje:
Ljudi mi ustupe da ih predvodim u namazu, tj. da im klanjam pet vakat namaza u mesdžidu našeg naselja, otpriike nešto više od godinu dana. Međutim, nakon ezana kažu mi: hajde klanjaj nam, nije nam preostalo vremena (da čekamo), a ima ih koji mi govore: oduljio si sedždu ili ruku’. Tražio sam od njih da ne zahtjevaju moje predvođenje namaza (njima), jer te stvari određuje sam imam, tj. kada će istupiti da predvodi (namaz), ili će malo sačekati – uz napomenu da, Allahovom blagodati prema meni, redovno dolazim na namaz prije ezana ili uz ezan. Takođe sam ih savjetovao da ostave razgovor preko mobitela putem chata i sl. Nekoliko puta sam im zabranjivao ponašanja poput spomenutih ali bez koristi.
Molim vas da mi pojasnite propis pridržavanja klanjača za naredbe imama, i da ne mogu oni naređivati imamu stvari na koje nemaju pravo, kao što sam prokomentarisao prethodno. Šta mi savjetujete?
Odgovor:
Šejh Muhammed ibn Salih El-Munedždžid
Zahvala pripada Allahu, i neka su salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu i njegove ashabe.
Prvo:
Obaveza je na svakom ko preuzme neki položaj, ili predvodi ljude (u nečemu), ili im bude pretpostavljen u nekoj od općih stvari, da se okiti saburom i opiše mudrošću, da mu se prsa naspram njih rašire, da se nakloni njihovom mišljenju, da od njega ne dolazi ono što oni mrze. A tamo gdje se to tiče stvari koja su od pitanja vjere – pa propisi šerijata su propisi za ljude (tj. sprovedi iste).
Drugo:
Trebalo bi da bude određeno vrijeme između ezana i ikameta koje je dovoljno za čišćenje (abdest) i odlazak do mesdžida/džamije te klanjanje pritvrđenog sunneta. Time se ostvaruje cilj poziva u džemat i pomaže interes tog džemata. To je blagotvornije za većinu ljudi dok god je u razumnoj i podnošljivoj granici, ne treba se praviti poteškoća onima u mesdžidu dugim čekanjem, niti onima koji dolaze da ne bi izgubili džemat, ili da im se ne omogući klanjanje pritvrđenog sunneta. U tome ne postoji precizna šerijatska granica, već svaki džemat sebi izabire vrijeme koje mu odgovara dok god je ono u svrhu ostvarenja njihove koristi i blagotvornije za većinu ljudi.
Treće:
Najpreči čovjek za imametom (predvođenjem namaza) u mesdžidu/džamiji je zvanični imam. Propisano je da ga se čeka dok god to ne predstavlja teškoću ljudima, naročito ako je redovan, precizan i učen u propisima namaza.
Imam ima najveće pravo na uspostavljanje namaza (ikamet), stoga mujezin neće učiti ikamet osim uz dozvolu imama a na imamu je da vodi računa o stanju ljudi.
Rekao je imam En-Nevevi rahimehullah : „ Vrijeme ezana je u domenu praćenja/gledanja od strane mujezina, nema potrebe da se u vezi ezana vraća na imama, dok je ikamet u domenu imama, pa mujezin neće učiti ikamet (uspostaviti namaz) osim na išaret imama. 1
Rekao je Ibn Kudameh rahimehullah : „Ne uči ikamet, tj. mujezin, sve dok mu to ne dozvoli imam, jer je Bilal tražio dozvolu od Vjerovjesnika (za ikamet). Prenosi Ebu Hafs rahimehullah senedom (lancem prenosilaca) do Alijje radijellahu 'anhu da je rekao: „Mujezin ima najviše prava na ezan, a imam je najvećeg prava na ikamet“ (tj. da naredi uspostavljanje namaza) 2
Obaveza je na zvaničnom imamu da vodi brigu o pravima klanjača, pa da dođe u mesdžid/džamiju bez kašnjenja, osim uz opravdanje. A na klanjačima je da vode računa o pravu imama, pa da ne ustupaju njegovo mjesto u namazu nekome drugom, i trebalo bi da ga čekaju dok god im to ne predstavlja teškoću. Pa kada imam zakasni na dogovoreno vrijeme sa džematlijama, i oni uspostave namaz u određenom vaktu te ustupe da ih predvodi onaj ko umije imamiti, onda nema nikakva grijeha njima zbog toga, a imam će se savjetovati da ne kasni.
Četvrto:
Imam treba da nastoji da obavi namaz onako kako ga je Poslanik obavljao, zbog njegovih riječi: „Klanjajte kao što vidite meme da klanjam“ 3
Rekao je šejhu-l-islam Ibn Tejmijjeh rahimehullah : „ Najbolje je da se imam trudi obavljati namaz kako ga je obavljao Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem sa ashabima, čak to je propisana stvar koju su naređivali učenjaci. Naime, trebalo bi da imam radi dominantno ono što je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem radio dominantno, pa ako određena potreba/korist bude zahtjevala da oduži ili skrati (namaz) uradiće tako, kao što bi Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem ponekad oduljivao a ponekad skraćivao od namaza (u učenju i sl.) 4
Na ljudima je da ga pomognu u tome, da se ne zavađaju s njime, niti razilaze, niti kritikuju, dok god uspostavlja među njima sunnet.
Na imamu je da ljudima objašnjava sunnet, da ih savjetuje s mudrošću, da s njima razgovara, da se puno ne raspravlja, da uspostavlja sunnet, da širi spoznaju dokaza pri čemu će, kako je potvrđeno, biti blagotvoran prema njima u svemu tome, jer ljudi su odrasli i odgojili se u stanju koje nije proizašlo iz sunneta. Zapravo, izlazak iz naviknutog je teška stvar, pa je stoga propisano imamu da ne otežava ljudima, da bude blag prema njima, da uzme sredinu u svom postupanju, da ide stepen po stepen s njima u izmještanju onoga naviknutog ka pohvalnom stanju i potpunosti sunneta.
Treba da sve džematlije budu revnosne u uspostavi ljubavi i slaganju među njima, a imam mesdžida/džamije u tome ima veliku ulogu, naročito u džumanskoj hutbi ili dersovima koje upućuje. Zaista je Allah 'azze we dželle propisao namaz u džamijama radi okupljanja u spominjanju Njega i ibadeta Njemu, a ovo se neće upotpuniti onako kako to voli naš Gospodar ičime je zadovoljan osim kada se ljudi okupe u Allahovim kućama na međusobnoj povezanosti i ljubavi, te namjeravanju Allahovog subhanehu we te'ala zadovoljstva i kuće ahiretske (tj.nagrade), a ne kada se okupe na razilaženju, raspravi, izdvajanju i polemici.
Zbog toga je uloga imama velika, a njegova odgovornost ogromna, naročito kada im se obraća petkom s hutbom, iznosi predavanja i oraganizuje naučne/šerijatske kurseve. Dakle, njegovo je mjesto poput mjesta Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem , ispravnih i upućenih halifa radijellahu anhum nakon njega, te prvaka u uputi i dobru od učenjaka rahimehumullah nakon njih.
Peto:
Što se tiče razgovora u mesdžidu, ako je u tome ometanje klanjača, učenika i drugih, onda nije dozvoljen, a ako u njemu nema nikakvog ometanja (drugih) onda je dozvoljen pa makar bio u vezi dunjalučkih stvari, sve dok god nije sam po sebi haram, ili da je pretjerano mnogo razgovora koji čovjeka zabavi i odvrati od spominjanja Allaha subhanehu we te'ala .
A Allah najbolje zna.
Prijevod sa:
http://islamqa.info/ar/233051
Comments