Šejh Muhammed ibn Salih El-Munedždžid

Zahvala pripada Allahu, neka su salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu i sve njegove ashabe.

Nije propisano da se Kur’an ispisuje po zidovima. To se smatra pokuđenim od strane većine učenjaka, a neki to smatraju haramom.

Kaže ibnu-l-Hemam rahimehullah: „Pokuđeno je da se ispisuju Kur’an i Allahova imena po dirhemima (novcu), mihrabima, zidovima, i nečemu što se prostire.“ 9

Rekao je Ed-Dirdir rahimehullah: „Uklesivanje je pokuđeno, u vanjštini (slučaja natpisa na kaburu) , makar to bio Kur’an, a trebalo bi da je haram, jer isto vodi do omaložavanja (Kur’ana); tako su spomenuli. Slično tome je uklesivanje Kur’ana i Allahovih imena na zidovima.“ 10

Rekao je En-Nevevi rahimehullah: „Pokuđeno je da se Kur’an ispisuje na zidove, svejedno zid džamije ili drugog objekta, kao i na odjeću.“ 11
Upitan je šejh Ibn ‘Usejmin rahimehullah: ‘Kakav je propis pisanja ajeta i hadisa na zidove mesdžida? Odgovorio je: „To ometa ljude, dočim, ispisivanje ajeta po zidovima mesdžida ili drugm zidovima je od novotarije. Ne prenosi se da su ashabi uklesivali po svojim zidovima ajete. Zatim, postupak da se ajeti stavljaju kao ugravirani na zidove, nosi sa sobom neki vid ponižavanja Allahovog govora. Tako nailazimo da neki ispisuju ajete u obliku dvorca, munare ili džamije, i slično tome. Oblikuju ajete kao da su dvorac – nema sumnje da je ovo razonoda i besposličarenje sa Allahovom knjigom. Zatim, kada bi pretpostavili da su ispisani razumljivim arapskim rukopisom, pa to nije od upute selefa.
I kakva je korist od toga da se ispisuju ajeti po zidovima? Neki kažu da bi bilo napomena ljudima! Napomena u osnovi biva govorom, ne pisanjem ajeta. Zatim se ponekad dešava da se napiše na zidu (Kur’anski ajet): ‘…i neka jedni od vas ne ogovaraju druge…’, i vidiš ispod ovog ajeta ljude kako ogovaraju, pa to izgleda kao da se taj ismijava Allahovim ajetima.
Dakle, pisanje ajeta po džamijama i zidovima kuća je novotarija, forma koja nije bila poznata kod selefa.

Što se tiče pisanja hadisa, kada je u džamiji u pravcu kible, onda bez sumnje izaziva ometanje, jer ponekad biva upućen pogled ka tome, makar od nekih klanjača iza imama u namazu. Zato je ulema prezirala da čovjek bilo šta ispiše u džamiji u pravcu kible. Što se tiče kuće, nema smetnje da se ispiše neki hadis u kojem ima koristi, poput hadisa o otkupu (za grijehe) nakon sijela: ‘ سبحانك اللهم ربنا وبحمدك، أشهد أن لا إله إلا أنت، أستغفرك وأتوب إليه ‘. U ovome postoji napomena (na praktični sunnet).“ 12

Prijevod sa:
https://islamqa.info/ar/264601