By Dobre djevojke koje su istrajne u islamu poslušaju, pokore se i povinuju islamskom propisu koji čuju, a ne protive se, ne postupaju suprotno njemu, ne pokušavaju tražiti izlaz. Uistinu, treba razmisliti o sljedećem događaju koji se veže za časnu čestitu nevjestu.
Jedan ashab zvao se Džulejbib radijellahu 'anhu i nije bio mnogo lijep. Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem ponudio mu je da ga oženi, na što je ovaj rekao: “Ali ona će vidjeti da sam bezvrijedan i neću imati od čega živjeti.”
“Ali u Allaha nisi bezvrijedan”, utješio ga je Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem .
Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem nastavio je tražiti priliku da oženi Džulejbiba. Sve dok jednog dana nije došao neki ensarija, nudeći Resulullahu sallallahu 'alejhi ve sellem svoju kćerku koja je prethodno bila udata. Na to mu je Vjerovjesnik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao: “U redu, udaj svoju kćerku.”
“Odlično, Allahov Poslaniče.”
“Ne želim je za sebe.”
“Nego za koga?”
“Za Džulejbiba.”
“Za Džulejbiba! Allahov Poslaniče, moram se posavjetovati s njenom majkom.”
Čovjek se vratio kući i rekao svojoj supruzi:
“Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zaprosio je našu kćerku.”
“Odlično, divno, oženi Resulullaha, njome – obradova se majka.”
“Ali ne želi je za sebe.”
“Nego za koga?”
“Za Džulejbiba.”
“O nesrećo! Za Džulejbiba! Nikada! Allaha mi, neću dopustiti da se uda za njega, pa nismo je dali tome i tome, zatim tome i tome, kako ćemo je dati za Džulejbiba!?”
Otac se zabrinuo zbog toga. Krenuo je Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, kad djevojka iz odaje povika na oca:
“Ko me zaprosio?”
“Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem ” odgovoriše.
“Zar ćete se oglušiti o Poslanikov sallallahu 'alejhi ve sellem zahtjev? Odvedite me kod njega, neće me u propast” upozorila je, uzdižući se iznad njihovog shvatanja.
Tad otac ode kod Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i reče:
“Božiji Poslaniče, čini šta ti je volja, udaj je za Džulejbiba.”
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, udao ju je za Džulejbiba i učinio za njih sljedeću dovu:
“Moj Allahu. obaspi ih velikim dobrom i ne otežaj njihov život!”
Od sklapanja braka ne prođe mnogo, kad Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, izađe u jednu bitku, a s njim pođe i Džulejbib. Kad se bitka završila, ashabi su počeli tražiti jedni druge.
“Da li ko nedostaje?” upita Resulullah, sallallahu 'alejhi ve sellem, ashabe radijellahu anhum.
“Da, nedostaje taj i taj, taj i taj…”
“Nedostaje Džulejbib.”
Otišli su ga tražiti među pognulim, ali ga nisu našli na bojištu; potom su ga našli podalje, s nekoliko mnogobožaca, koji su ležali oko njega.
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, stao je gledajući u njegovo tijelo, pa reče:
“Sedmericu je ubio, pa je i sam poginuo! Sedmericu je ubio, pa je i sam poginuo! On je moj, a ja sam njegov.”
Enes radijellahu 'anhu, pripovijedao je: “Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nije spustio Džulejbiba sve dok nismo iskopali mezar, pa ga je svojim rukama postavio u lahd, udubljenje na desnom kraju kabura. A žene što se tiče, Boga mi, nijedna ensarijska udovica nije imala više sreće od nje: svi ljudi, poslije Džulejbibove pogibije požurili su je zaprositi…”
Sestro, vidi: “Oni koji se Allahu i Poslaniku Njegovom budu pokoravali, koji se Allaha budu bojali i koji od Njega budu strahovali – oni će postići ono što budu željeli.”
وَمَن يُطِعِ ٱللَّهَ وَرَسُولَهُۥ وَيَخْشَ ٱللَّهَ وَيَتَّقْهِ فَأُو۟لَٰٓئِكَ هُمُ ٱلْفَآئِزُونَ ٥٢
52 Oni koji se Allahu i Poslaniku Njegovu budu pokoravali, koji se Allaha budu bojali i koji od Njega budu strahovali – oni će postići ono što budu željeli.
En-Nur, 52
Izvor: Iz knjige „Kraljica“ Muhammed Bin Abdurrahman El – Arifi
Napisala: Ummu Humejra
Comments