Ljubavna priča

Na šta pomislite kada čujete spomen majke pravovjernih Hatidže? Da li zamislite kako je žrtvovala ugodnost svoga života radi poziva Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem? Kako je mukotrpno putovala do pećine Hire da dostavi hranu Allahovom Poslaniku sallallahu 'alejhi ve sellem.
Kada bi se Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem sjetio Hatidže on bi rekao:
‘’Nije mi Allah dao bolju od nje, ona je povjerovala u mene kada su me ljudi poricali, potvrdila me kada su me ljudu utjerivali u laž, i dijelila je sa mnom svoj imetak, kada su me ljudi lišavali, i Allah mi je dao dijete sa njom, a lišio me djece sa drugima…”’’
¹

Bila je tvrđava, čvrsta podrška, iskren savjetnik ali u isto vrijeme i prijatelj koji se brinuo o njegovom blagostanju, olakšavajući teret, ispunjavajući njegove potrebe i pružajući mu utočište kada je izgnan od Kurejša. Kada je osjetila strah i nesigurnost kod Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem kazala je:
‘’Ne boj se, nego se raduj. Tako mi Allaha, tebe On nikada neće osramotiti niti poniziti. Ti održavaš rodbinske veze, govoriš istinu, pomažeš slabe, nemoćne i siromašne, ti stičeš veliki imetak i trošiš ga na dobre i plemenite stvari, ugošćuješ goste i pomažeš istinu.’’ ²

Bila je s njim u vremenu trogodišnje opsade a da nikada nije izgovorila niti riječ nezadovoljstva, bila je sretna da zamjeni svoj bogati i udobni dom za otvoreni zatvor između dvije planine, u topline i hladnoći, preko stijenja i kamenja, u žeđi i glađu a bila je jedna od najbogatijih i najuglednijih žena među Kurejšijama.

Džibril joj je prenio Selame i lijepe vijesti o njezinoj kući u Džennetu u kojoj neće biti niti buke niti umora. ³ Hatidža se odazvala na poziv imana, dobrovoljno i bez ikakve potrebe da Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellempodigne svoj glas ili da prođe kroz nekakve poteškoće u vezi nje, Es-Suhejl smatra da je baš ovo jedan od razloga zbog čega joj je Allah podario ovakvu nagradu. ⁴

Islamski ummet još od tog vremena crpi inspiraciju iz žena poput nje, koje su služile kao glavna potpora islamskim pokretima kako iz davne tako i iz skorije historije, sakrivene u sjenkama, pružajući svojim partnerima potrebnu podršku kada bi se poteškoće povećale i zemlja suzila. Bile su zadovoljne da ostanu nepoznate sem nekolicini sve dok su prepoznate kod Allaha.

Amina Kutb je bila sestra poznatog reformiste 21. stoljeća Seida Kutba rahimehullah ⁵ koji je bio intelektualna i vjerska inspiracija mnogim islamskim pokretima koji su se pojavili u 1950. godinama i koji je bio smaknut od despotskog režima Abdel Nasera 13. augusta 1966.
Amina je rođena u Muši, asuitskoj provinciji Misra (Egipta) gdje je odrasla u porodici koja je bila poznata po svojoj brizi o onima koji su u potrebi. Odrasla je sa svoja dva brata Seidom i Muhammedom i sestrom Hamidom. Odgajala je sebe kao akademskog pisca usmjerenog svojim iskustvima, jedinstvenog karaktera i imana.

Aminin put je dosegao vrhunac kada je se udala za Kemala El-Sananirija koji se nalazio u zatvoru u vremenu kada su se uzeli.
Kemal El-Saniniri je postao jedan od vodećih aktivista muslimanskog bratstva 1941. Njegov uticaj i rad je dosezao čak do Afganistana tokom sovjetske invazije. 1954. Kemal je bio nepravedno osuđen na smrtnu kaznu koja je kasnije promjenjena na 25 godina zatvora.

Kemal je u zatvoru bio izložen brutalnim napadima i mučenju koje je dovelo da se promjeni i njegov fizički izgled. To je takođe uticalo i na njegovu sposobnost pričanja što se naročito primjetilo prilikom saslušavanja na sudu. Nedugo nakon njegovog zatvaranja prebačen je u bolnicu u Turi gdje je upoznao Seida Kutba, kojeg će naposlijetku pitati za ruku njegove sestre Amine iako mu je preostalo 20 godina služenja kazne. Seid je prenio ovaj zahtjev svojoj sestri Amini. Vođena ljubavi prema islamu i imanu i navici da hoda trnovitim putevima da’ve, i dobro poznavajući ko je El-Sananiri i za šta se zalagao, ona pristaje na brak. Nedugo nakon toga, posjetila je Kemala, vidjeli su se i ubrzo su potpisali vjenčani ugovor.
Amina ga je često posjećivala, putujući vozom, a zatim iz Kaira do zatvora u Kani. Sa sobom je nosila riječi samopozdanja, prelijepa i čitka pisma motivacije, i poeziju koja je učvršćavala njegove odluke. Iako su pričali samo kroz metalne rešetke, njezina privrženost njemu je s vremenom jačala. Podsjećala ga je na blagodati vjere i Allahovo obećanje pobjede za one ustrajne.

Prošlo je nekoliko godina, i Kemal je osjetio Aminin umor i izmorenost, vođen svojim emocijama ponudio joj je razvod riječima: ‘’ne želim da ti stajem na putu sreće, ali znaj da s Allahovom dozvolom nikada neću popustiti pred zlotvorima pa kad bi me i na komadiće rastavili…’’ ona mu je na ovo odgovorila kroz poeziju i dala mu do znanja da je ništa neće odvratiti od njezinog voljenog partnera i da rado bira put žrtve i poteškoća: ‘’dozvoli mi da budem s tobom na tvom putu, putu džihada i Dženneta, ustrajnosti i žrtvi, predanosti akidi koje ćemo se držati bez neodlučnosti ili kajanja.”

Nakon 17 godina, 1973. Kemal napokon biva pušten na slobodu, napokon se sastaje sa svojom odanom i voljenom Aminom, proživljavajući s njom njezine najsretnije godine, prepune bogobojaznosti, ljubavi i samilosti, ‘’najsretnije godine’’ kako ih opisuje Amina. Ali nemilosrdni i zločinački režim, ovaj put od Envera El Sadata koji se trudio da sruši sav otpor njegovom priznavanju Izraela ponovo hapsi Kumala u septembru 1981. Godine. Ovoga puta mučenja su bila neuporediva sa onim prošlim, najgora od svih, smišljena od strane ovih nemilosrdnih siledžija, nakon mjesec dana, njegova časna duša je preselila, preselio je pod žestinom mučenja. A njegovo rahimehullah tijelo je vraćeno porodici pod uslovom da mu se ne održi nikakva dženaza ili sprovod.

Sada odvojena od svoje ljubavi, duše i partnera, svojim srcem i perom emocija, Amina Kutb je napisala slijedeće riječi:

هل ترانا نلتقي ام انها … كانت اللقيا على أرض السرابِ

‘’Možeš li nas zamisliti, kako se opet susrećemo…ili se to već desilo, u zemlji mašte;

ثم ولت و تلاشى ظلها … و استحالت ذكريات للعذاب

A onda se povuklo i sjena je nestala…i pretvorilo se u mukotrpne uspomene;

هكذا يسأل قلبي كلما … طالت الايام من بعد غيابِ
Ovo uvijek tražim od svog srca…Dani su sve duži od dana tvog odlaska

فإذا طيفك يرنو بلسمـًا… و كأني في استماع للجوابِ
A onda uspomena na tebe gleda u mene, vesela…Kao da slušam u odgovor;

أولم نمضي على الحقِ معـًا … كي يعود الخير للأرض اليبابِ

Zar nismo zajedno hodili putem istine?…Da bi se dobro vratilo u pustu zemlju;

فمضينا في طريق شائك … نتخلى فيه عن كل الرغابِ

Hodali smo trnovitim putem…napuštajući druge ambicije

و دفنا الشوق في اعماقنا … و مضينا في رضاء و احتسابِ

Sakrili smo našu ljubav duboko u sebi…nastavljajući put u Allahovom zadovoljstvu i nadajući se nagradi od Allaha

قد تعاهدنا على السيرِ معـًـا … ثم اعجلتَ مجيبـًا للذهابِ

Imali smo dogovor da ćemo zajedno hoditi…ali ti si požurio, odgovarajući na poziv za odlazak

حين ناداني رب منعم … لحياة في جنان ورحاب

Kada je Milostivi Gospodar dozvao me…pozivajući me životu među vrtovima i prostranstvima;

و لقاء في نعيم دائم … بجنود الله مرحب الصحاب

Sastanku u vječnoj sreći…sa Allahovim vojnicima, zadovoljnim sa svojim društvom;

قدموا الأرواح و العمر فدا … مستجيبين على غير ارتياب

Predstavljaju svoje duše i živote i žrtvu..odazivajući se bez imalo ustručavanja

فليعد قلبك من غفلاته … فلقاء الخلد في تلك الرحاب

Pa probudi svoje srce iz njegova sna…jer vječni sastanak je u takvoj zemlji

أيها الراحل عُذرًا في شِكاتي … فإلى طيفِك أنات عتابِ

O ti koji si otišao, oprosti mi na žaljenju…moje srce osjeti bol pri sjećanju na tebe;

قد تركت القلب يـدمي مثقلاا … تائها في الليل في عمق الضباب

Ostavio si moje srce da obilno krvari…izgubljeno u noći, u gustoj magli;

و اذا اطوي وحيدا حائرا … اقطع الدرب طويلاً في اكتئابِ

Noći su mi postale zbunjene i usamljene, dok koračam dugim putem života i boli

و اذا الليل خضم موحش … تتلاقى فيه امواج العذاب

Noći su mi postale tamna mora…susrećući valove boli;

لم يعد يبَرق في ليلي سَنااهُ … قد توارت كل انوار الشهاب

Nema više svjetla u mojim noćima..sjaj zvijezda je nestao;

غير اني سوف امضي مثلما … كنت تلقاني في وجه الصعاب

Uprkos svemu, nastaviti ću da marširam naprijed baš kao što si me i zatekao, u lice neprijatelja

سوف يمضي الرأس مرفوعا فلاا … يرتضى ضعفـًا بقولِ او جوابِ

Moja glava će ostati uspravljena i nikada neće pristati na slaboću u govoru ili u mojim odgovorima

سوف تحدوني دمااء عابقات … قد انارت كل فج للذهاب

Pokretat će me slatki miris krvi…krvi koja je osvjetlila predstojeće puteve” ⁶

Da se Allah smiluje Kemalu, Amini i onima poput njih. Riječi sestre Amine su pokretale suze pokajanja i budile umrtvljena srca. Ukazali su nam na zamjenu puta ispunjivanja zemaljskih ambicija za put traženja onoga svijeta, i ukazali su nam na pravu ljubav, ukrašenu uzajamnom milošću, podršci, u sradnji, žrtvi i pomaganju u velikoj stvari.

Kada je Omer radijellahu 'anhu upitao Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem šta je najbolje od ovosvjetskih dobara, on mu je odgovorio: ”Jezik koji se sjeća Allaha i koji ga spominje,zahvalno srce i dobra i čestita ženu koja mu pomaže na putu istine.” Kao što kaže poslovica, iza svakog uspješnog čovjeka je čestita žena. Jedna od najboljih podrški za vođe je žena koja ga voli i podržava a najgora stvar za vođe je žena suprotna ovome. Kada neko gleda na instituciju braka ovako, onda brak postane plodno tlo za uspjeh umjesto borbe i svađa za ispunjenje vlastitih prava.
Ovo su priče za razmišljanje koje su daleko od bezveznih i beskorisnih fantazija, romantičnih predstava koje počinju u sukobima, kulminiraju u bludu a završavaju samoubistvom. Musliman mora da slijedi primjer višeg moralnog i duhovnog ponašanja predstavljenog u stvarnim događajima iz prošlosti, zabilježenim u našoj historiji a koje prečesto ostanu skrivene i zaboravljene.