By مَّن يُطِعِ ٱلرَّسُولَ فَقَدْ أَطَاعَ ٱللَّهَ وَمَن تَوَلَّىٰ فَمَآ أَرْسَلْنَٰكَ عَلَيْهِمْ حَفِيظًا ٨٠ وَيَقُولُونَ طَاعَةٌ فَإِذَا بَرَزُوا۟ مِنْ عِندِكَ بَيَّتَ طَآئِفَةٌ مِّنْهُمْ غَيْرَ ٱلَّذِى تَقُولُ وَٱللَّهُ يَكْتُبُ مَا يُبَيِّتُونَ فَأَعْرِضْ عَنْهُمْ وَتَوَكَّلْ عَلَى ٱللَّهِ وَكَفَىٰ بِٱللَّهِ وَكِيلًا ٨١
80 Onaj ko se pokorava Poslaniku pokorava se i Allahu; a onaj ko glavu okreće – pa, Mi te nismo poslali da im čuvar budeš. 81 Licemjeri govore: "Pokoravamo se!", a kada odu od tebe, onda neki od njih noću snuju nešto što je suprotno onome što ti govoriš, i Allah naredi da se ono što oni snuju pribilježi. Ti ih izbjegavaj i u Allaha se pouzdaj, jer Allah je dovoljan zaštitnik.
En-Nisa', 80 - 81
Imam Begavi u svom tefsiru kaže da je Allahov Poslanik često govorio: „ Ko mi je pokoran, uistinu je pokoran Allahu, i ko me voli, uistinu voli i Allaha.“ Kada su ovo čuli neki licemjeri, rekli su: „Ovaj čovjek ne želi osim da ga uzmemo za boga kao što su kršćani uzeli Isa'a za boga!“ Zatim je Allah Uzvišeni objavio ovaj ajet. Imam Ibnu-l-Dževzi spominje da su licemjeri rekli: „Zaista se ovaj čovjek približio širku“, pa je objavljen ovaj ajet. Ovo je kazao Mukatil. Značenje ovog govora jeste da ko privhati ono sa čime je došao Poslanik ustvari je prihvatio ono što Allah naređuje, dočim, onaj koji okrene glavu od pokornosti – „…pa, Mi te nismo poslali da im čuvar budeš“. Kaže Ibn ‘Abbas – riječ „hafiz/čuvar“ znači nadzornik. Hafiz Ibn Kesir je u tefsiru ovog ajeta naveo sljedeći hadis. Bilježe Buharija i Muslim da je rekao Allahov Poslanik s.a.v.s: „ Ko je pokoran meni uistinu je pokoran Allahu, a ko mi je neposlušan doista je neposlušan Allahu. I ko je pokoran svome vođi uistinu je pokoran meni, a onaj koji je neposlušan svome vođi zapravo je neposlušan meni“ (Buhari:2957, Muslim:1835). „…a onaj ko glavu okreće – pa, Mi te nismo poslali da im čuvar budeš“. Kaže Ibn Kesir: zaista je na tebi samo da obznaniš i dostaviš, – pa ko te slijedi – sretan je i spasio se, a ko se okrene od tebe – propao je i nastradao.
وَيَقُولُونَ طَاعَةٌ فَإِذَا بَرَزُوا۟ مِنْ عِندِكَ بَيَّتَ طَآئِفَةٌ مِّنْهُمْ غَيْرَ ٱلَّذِى تَقُولُ وَٱللَّهُ يَكْتُبُ مَا يُبَيِّتُونَ فَأَعْرِضْ عَنْهُمْ وَتَوَكَّلْ عَلَى ٱللَّهِ وَكَفَىٰ بِٱللَّهِ وَكِيلًا ٨١
81 Licemjeri govore: "Pokoravamo se!", a kada odu od tebe, onda neki od njih noću snuju nešto što je suprotno onome što ti govoriš, i Allah naredi da se ono što oni snuju pribilježi. Ti ih izbjegavaj i u Allaha se pouzdaj, jer Allah je dovoljan zaštitnik.
En-Nisa', 81
Kaže Ibnu-l-Dževzi: Ajet je spušten u vezi licemjera, pokazivali su vjerovanje kod Allahovog Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem da bi bili mirni i sigurni, a kada izađu od njega radili bi nasuprot njegova govora – ovo je tumačenje Ibn ‘Abbasa r.a. „… a kada odu od tebe, onda neki od njih noću snuju nešto što je suprotno onome što ti govoriš…“ Kažu mufesiri da riječ „bejjete“ znači noću snuju, tj. određuju (tajno) noću među sobom ono što ti danju ne pokazuju, kao što je u riječima Uzvišenog: „…a On je s njima i kada noću smišljaju riječi kojima On nije zadovoljan” (4:108). Ista riječ ima značenje i mijenjati, tj. a kada odu od tebe, onda neki od njih promijene ono što ti govoriš. Takođe, riječi „…suprotno onome što ti govoriš…“ imaju dva značenja.
- Prvo: „suprotno onome što govoriš ti, o Muhammede“, tj. a kada odu od tebe, onda neki od nji noću snuju nešto što je suprotno onome što ti govoriš – ovo je govor Katade i Es-Suddijja;
- Drugo: „suprotno onome što kaže ta skupina njih pred tobom“, tj. a kada odu od tebe, onda neki od njih noću snuju nešto što je oprečno onome što govore pred tobom – ovo je govor Ibn ‘Abbasa i Ibn Kutejbe.
Sva spomenuta značenja nisu kontradiktorna, već se međusobno dopunjuju i pojašnjavaju put i taktiku licemjera. „…a Allah zapisuje ono što oni snuju…“ Kaže Ibn Kesir, tj. Allah to zna i zapiše protiv njih time što to naredi melekima pisarima. Značenja ove prijetnje je u tome što Allah Uzvišeni obavještava da On zna ono što taje i skrivaju među sobom, i o čemu se dogovaraju noću u suprotstavljanju Poslaniku i griješenju prema njemu iako mu prikazuju poslušnost i saglasnost, kao što je u riječima Svemogućeg:
وَيَقُولُونَ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَبِٱلرَّسُولِ وَأَطَعْنَا ثُمَّ يَتَوَلَّىٰ فَرِيقٌ مِّنْهُم مِّنۢ بَعْدِ ذَٰلِكَ وَمَآ أُو۟لَٰٓئِكَ بِٱلْمُؤْمِنِينَ ٤٧
47 A licemjeri govore: "Mi vjerujemo u Allaha i Poslanika i pokoravamo se" – zatim neki od njih glave okreću; nisu oni vjernici.
En-Nur, 47
„… ti ih izbjegavaj i u Allaha se pouzdaj, jer Allah je dovoljan zaštitnik“, Tj. nemoj saopštavat njihova imena – ovo prenosi Imam El-Kurtubi od Ed-Dahhaka. Neki su to tumačili da ih se ne kažnjava za to. Takođe je rečeno da je ovaj propis derogiran ajetom sure Et-Tevbe: „O Vjerovjesniče, bori se protiv nevjernika i licemjera… (9:73). U vezi s ovim kaže Ibn Kesir: “Pređi preko toga i strpljivo se odnosi s njima, nemoj ih kažnjavati niti otkrivati njihovu stvar ljudima, i nemoj ih se bojati. Dovoljan je Allah kao zaštitnik i pomagač onome ko se na Njega osloni i Njemu obrati.” Bitne napomene
- Kaže Imam El-Kurtubi: “Njihov govor ‘pokoravamo se’ nije im od koristi, jer svako ko nije ubjeđen u obaveznost pokornosti nije u suštini ni pokoran. Zbog toga im Allah nije suštinski potvrdio pokornost samo onime što pokazuju – jer, kada bi puka pokornost bez ubjeđenja o tome bila suštinski ispunjena, On Uzvišeni bi ih opisao time.”
- Koja je mudrost u tome što je ajet otpočeo sa pomenom licemjera u cjelini (tj.“oni govore“) a zatim rekao „…neki od njih noću snuju…“ kada su svi, zapravo, licemjeri? Kaže Ibnu-l-Dževzi: odgovor je dvostran kako ga spominju mufesiri.
- Prvo: da je On Uzvišeni ovdje obavijestio o skupini njih koji probdiju noć smišljajući stvar, ne o ostalim;
- drugo: da je spomenuo one za koje je znao da će ostati na nifaku/licemjerstvu, ne one koji će se od toga (po)vratiti. El-Kurtubi, pak, kaže: spomenuo je stanje onih što su prisustvovali i vatreno učestvovali u stvari (tj. smišljanju oprečnog u pokornosti Poslaniku; op.prev.), a ne odnosi se to na onoga koji je samo slušao (smišljanje/snivanje) i šutio.
Comments