By Rekao je Ibnu-l-Kajjim rahimehullah :
„Nije rob uzeo ono što mu je zabranjeno osim sa dvije strane:
Prva od njih je njegovo ružno mišljenje o svome Gospodaru; ako bi Mu se pokorio i dao Mu prednost, da mu On neće dati halal i bolje nego li ima.
Druga je da rob zna prethodno, i spoznao je da ko ostavi nešto radi Allaha, On mu to nadomjestio boljim od toga. Međutim, njegova pohota mu savlada sabur, a njegova strast vlastiti razum.
Prvi je onaj čije je znanje slabo, a drugi je onaj kome su oslabili razum i pronicljivost.
Rekao je Jahja ibn Mu'az rahimehullah : ‘Kome Allah usredotoči njegovo srce u dovi, neće mu je odbiti.’
Kažem: Kada se njegovo srce usredotoči, i iskrena bude bila njegova potreba i ovisnost, a jaka njegova nada – skoro da se ne odbije dova takvoga.'“ 1
