Počinio blud. Ima li pravo oženiti čednu muslimanku?

  • Facebook
Share on Facebook13

Pitanje:

Imam prijatelja – neoženjen – koji je počinio blud, da nas Allah toga sačuva. Obavijestio me da se pokajao Allahu, i da je za otkup od grijeha bičevao sam sebe stotinu puta. Zatražio je od mene da pretražim ovu temu. Njegovo pitanje je zapravo sljedeće: s obzirom da želi sakriti ovaj svoj grijeh, a želi i brak, te da sam našao pri iščitavanju ovog pitanja da je konsenzus učenjaka da pokajnik od bluda gubi opis bludnika i da ima pravo da se oženi uglednom i čednom djevojkom koja nije počinila zinaluk – da nas Allah toga sačuva – međutim, zastao sam kad pročitah sljedeći hadis: od Ebu Hurejreradijellahu 'anhu da je rekao Allahov Poslaniksallallahu 'alejhi ve sellem: ‘Neka ne ženi bludnik koji je bičevan osim sličnu njemu.’
Prisjetih se da je on izvršio sam nad sobom bičevanje, pa da li znači ovaj hadis da on, ako se pokajao od zinaluka i s obzirom da je izbičevan, nema pravo na ženidbu osim sa njemu sličnom?
Takođe sam čitao da je Alija ibn Ebi Talibradijellahu 'anhu odbio da sklopi brak između čovjeka koji je bičevan (zbog bluda) i čestite žene, te da mu je rekao: ‘Idi i oženi bičevanu sličnu tebi.’
S druge strane poznato mi je da sprovođenje šerijatske sankcije briše grijeh, i da ga pokajanje poništava, međutim, da li se njegovo bičevanje samog sebe smatra izvršavanjem šerijatske sankcije? Da li mu njegovo pokajanje nakon što se bičevao dozvoljava da sakriva svoj slučaj i oženi se čestitom i čednom ženom koja nije počinila blud?
Molimo vas za fetvu. Ovaj čovjek preživljava jedno posebno psihičko stanje i umarajuću nervnu napetost, i boji se da oženi čednu ženu, time nanese njoj nepravdu, i rasrdi Allaha, te da je taj brak nedozvoljen. Neka Allah podari i nama i vama sačuvanost od grijeha i mahane.

Odgovor:

Šejh Muhammed ibn Salih El-Munedždžid

Zahvala pripada Allahu, neka su salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu porodicu i sve ashabe.

Allaha molim i za nas i za vas da nas sačuva od svega što izaziva Njegovu srdžbu, i da primi pokajanje našeg brata i oprosti m u grijehe – amin.
Pokajanje za grijeh nije uslovljeno time da se sprovede šerijatska sankcija, već je, naprotiv, preče da ko upadne u slično spomenutom da isto sakrije (od ljudi), te da njegovo pokajanje bude između njega i Allaha.
Rekao je Vjerovjesniksallallahu 'alejhi ve sellem: „O ljudi, došlo vam je vrijeme da prestanete kršiti Allahove granice. Ko upadne u nešto od ovih poganosti neka prikriva sebe time što ga je Allah prikrio, jer doista ćemo mi sprovesti Allahovu Knjigu nad onim ko nam pokaže stranicu svoga djela“ 1
Rekao je Ibn Abdu-l-berr rahimehullahu svome djelu ‘El-Istizkar’: „U hadisu je dokaz da je ružno priznati/obznaniti blud, da je pohvalno sakriti sebe (tj.grijeh), i da strah od Allaha biva pokajanjem. 2
Rekao je takođe u djelu ‘Et-Temhid’: „Ako čovjek biva nagrađen kada sakrije tuđu mahanu, onda je sakrivanje vlastitog grijeha bolje. Ono šta ga obavezuje (kada sakriva svoj grijeh) jeste pokajanje, obraćanje Allahu i kajanje za ono što je počinio. Zaista ovo briše grijeh inšaAllah.“ 3
Rekao je Ibnu-l-Dževzirahimehullah u djelu ‘Šerhu-l-muškil min hadisi-s-sahihajn’: „Ko učini neki grijeh, pa ga sakrije i pokaje se – to je preče nego da isti grijeh obznani pa da se nad njim sprovede šerijatska kazna, jer on priznanjem zapravo razotkriva sebe. Ovaj propis su tekstualno spomenuli imam Ahmed i imam Šafija.“ 4

Drugo:

Nema sumnje da je sprovođenje šerijatske sankcije iskup za počinioca grijeh, zbog toga što je došlo u hadisu kojeg prenosi Ubadeh ibn Samitradijellahu 'anhu da je Vjerovjesniksallallahu 'alejhi ve sellem rekao: „Dajte mi prisegu da nećete Allahu činiti širk ni u čemu, da nećete krasti, bludničiti, da nećete ubijati svoju djecu, da nećete činiti potvoru lažući na drugoga u vezi djece koja su kod vas, i da nećete neposlušnost iskazivati u dobru. Pa ko od vas ovo ispuni – nagrada mu je od Allaha, a ko nešto od ovoga prekrši pa bude kažnjen na dunjaluku, to mu je otkup (za grijeh), a ko prekrši nešto pa mu to Allah sakrije – njegov slučaj je kod Allaha, ako hoće oprostiće mu, a ako hoće kazniće ga.“ 5

Treće:

Nije šerijatski relevantno to što je tvoj prijatelj uradio u bičevanju samog sebe, i ne uzima se u obzir takvo bičevanju u pitanju šerijatske sankcije za blud, niti je ono otkup za ono što je učinio (od grijeha), po jednoglasnom stavu učenjaka.
Rekao je El-Behutirahimehullah: „Ako bi vladar htio da protjera (počinitelja bluda) u inostranstvo, pa ovaj izađe sam od sebe i bude odsutan godinu dana pa se onda vrati – to ne bi bilo dovoljno shodno vanjštini govora učenjaka, jer se time ne ostvaruje osporavanje i udaljavanje (od grijeha) kao i kad bi sam sebe bičevao.“ 6
Rekao je šejh Kemaluddin Ed-Dumejri Eš-Šafi'ijrahimehullah: „Ako bi sam sebe bičevao… to nije dovoljno po jednoglasnom stavu.“ 7
Imam Ebu Muhammed Ibn Hazmrahimehullah prenosi konsenzus da je takav postupak haram – da griješnik sprovede sam nad sobom kaznu, i da on uopšte nije onaj koga šerijat duži (u sprovođenju ove kazne): „Nije obavezno ništa od spomenutih šerijatskih sankcija za blud, potvoru, krađu i opijanje, ali (postaje obavezno) kada se ovome pridoda drugo značenje, a ono je da se to potvrdi tačnim kod vladara, po njegovom znanju, ili pravednom dokazu, ili priznanju prijestupnika. Međutim, dok se to ne utvrdi postojanim kod vladara, onda nije u osnovi obavezno griješniku da sprovodi šerijatsku sankciju, niti bičevanje, niti odsijecanje (šake). Dokaz ovome je sljedeće: „Kada bi spomenute šerijatske sankcije bile obavezne usljed samog čina (grijeha) onda bi bilo obavezno svakome onome ko nešto od prijestupa učini da sprovede nad sobom kaznu kako bi izašao iz domena onoga čime se obavezuje, ili da požuri ka vladaru i obavijesti ga o onome što je nad njim obavezno kako bi izvršio ono čime je zadužen – radi obaveze u pogledu odgovornosti, ne u pogledu njegova tijela. Ovo je stvar koju nije rekao niko od cijelog ummeta, bez razilazenja.
Sto se tice sprovodjenja serijatske kazne nad samim sobom – to je haram po konsenzusu ummeta. Nema razilazenja da kradljivac nema pravo sam sebi odsjeci ruku. Naprotiv, ako bi to uradio bio bi kod cijelog ummeta grijesan prema Allahu. Kada bi šerijatska kazna bila obavezna po samom učinjenju (grijeha) onda ne bi bilo dozvoljeno ni u momentu treptaja oka da se sakrije određeni grijeh, niti da optuženi ostavi priznanje – kako bi izvršio nad sobom ono čime je obavezan.“ 8

Četvrto:

Što se tiče hadisa kojeg je naveo pitalac – to je vjerodostojan hadis. Prenosi Ebu Hurejre radijellahu 'anhuda je rekao Allahov Poslaniksallallahu 'alejhi ve sellem: „Neka ne ženi bludnik koji je bičevan osim sličnu njemu.’ والحديث أخرجه أبو داود (2052) ، وأحمد في “المسند” (8300) ، والحاكم في “المستدرك” (2700) ، وجود إسناده ابن عبد الهادي في “تنقيح التحقيق” (3/180) وقال ابن حجر في “بلوغ المرام” (1000) :” رجاله ثقات ” . وصححه الشيخ الألباني في “صحيح أبي داود” (1790) .
Značenje hadisa je da je haram onome koji je počinio blud a nije se pokajao oženiti čednu ženu, sve dok se ne pokaje. Takođe je haram ženi koja je bludničila a nije se pokajala da se uda za čednog muškarca, sve dok se ne pokaje. Takođe, muškarac koji je bludničio i ne pokaje se, a zatim oženi čednu ženu bez njezina znanja (o njegovom zinaluku) – ona ima pravo da raskid braka. Ako bi ona znala za njegov grijeh i blud, i da se nije pokajao, a zatim bila zadovoljna da bude s njime u braku – njezina udaja (za nj.) je takođe haram zbog riječi Uzvišenog:

ٱلزَّانِى لَا يَنكِحُ إِلَّا زَانِيَةً أَوْ مُشْرِكَةً وَٱلزَّانِيَةُ لَا يَنكِحُهَآ إِلَّا زَانٍ أَوْ مُشْرِكٌ ۚ وَحُرِّمَ ذَٰلِكَ عَلَى ٱلْمُؤْمِنِينَ ٣

3 Bludnik se ne treba ženiti osim bludnicom ili mnogoboškinjom, a bludnica ne treba biti poželjna osim bludniku ili mnogobošcu, to je zabranjeno vjernicima.

An-Nour, 3

Što se tiče opisa bludnika da bude bičevan – taj opis izlazi van relevantnosti zbog dominatnosti slučaja da bludnik ne bude bičevan; u protivnom propis bi bio obavezan za svakog ko učini blud, makar ne bio bičevan, da mu je zabranjeno oženiti čednu ženu.
Rekao je imam Es-San'anirahimehullah: „Hadis je dokaz da je zabranjeno ženi stupiti u brak sa onim čiji je zinaluk poznat. Što se tiče opisa da je bičevan, vjerovatno da se gradi na osnovi dominatnog u vezi onoga čiji blud postane očit. Isto tako je i muškarcu zabranjeno da oženi bludnicu čiji je blud očit. Ovaj hadis se slaže s govorom Uzvišenog:

ٱلزَّانِى لَا يَنكِحُ إِلَّا زَانِيَةً أَوْ مُشْرِكَةً وَٱلزَّانِيَةُ لَا يَنكِحُهَآ إِلَّا زَانٍ أَوْ مُشْرِكٌ ۚ وَحُرِّمَ ذَٰلِكَ عَلَى ٱلْمُؤْمِنِينَ ٣

3 Bludnik se ne treba ženiti osim bludnicom ili mnogoboškinjom, a bludnica ne treba biti poželjna osim bludniku ili mnogobošcu, to je zabranjeno vjernicima.

An-Nour, 3

Izuzima se, odnosno ovaj propis se ne odnosi na bludnika koji je bičevan, ali i onoga koji nije bičevan kada se pokaje. Onaj koji se pokaje prima se njegovo svjedočenje i ne vraća mu se naziv bludnika.“ 9
Rekao je Ibnu-l-Kajjimrahimehullah: „Muslimani se ne razilaze u vezi bludnika koji je bičevan – da se njegovo svjedočenje prihvata kada se pokaje.“ 10
Rekao je Ibnu-l-Dževzirahimehullah: „Poznato je da se on nakon pokajanja ne naziva bludnikom.“ 11
Što se tiče ženidbe bludnika koji je bičevan – kada se ustanovi tačnim da je bičevan – sa čednom muslimankom, pa nema nikakve prepreka u toj ženidbi takođe. Zabranjeno je samo da bludnik koji se nije pokajao sklopi brak sa čestitom ženom. Prethodni hadis12 je imam Et-Tahavi tumačio upravo ovim drugim stanjem: da je bludniku koji se ne pokaje haram da se oženi čestitom ženeom.
U vezi predaje koju prenosi ‘Alijj ibn Ebi Talibradijellahu 'anhu – nije vjerodostojno prenešena od njega. Bilježi je imam El-Bejheki rahimehullahu Es-Sunenu-l-kubra putem Se'id ibnu Mensura od Hešima od ‘Avam ibn Hušiba rahimehumullahkoji veli: „Obavijestio nas je ‘Alau ibnu Bedrrahimehullah da je neki čovjek oženio određenu ženu pa potom učinio zinaluk, pa je nad njim sprovedena kazna, a zatim se došlo s njime do Alije ibn Ebi Talibaradijellahu 'anhu pa je on razdvojio njega od nje, i zatim rekao ovome čovjeku: ‘ne ženi osim bičevanu poput tebe.'“ Kaže El-Bejheki rahimehullahs kraja hadisa: ovaj hadis je prekinutog lanca prenosilaca. 13
Rekao je Ibn Ebi Hatimrahimehullah: „Čuo sam od svog oca da govori: ‘Alau ibnu Bedr kada prenosi od ‘Alije – taj hadis je mursel.“ 14

Zaključak:
Onaj ko bude iskušan sa nekim od ovih poganosti – bludom i sličnim – neka se sakriva time što mu Allah prekriva tu sramotu, neka se pokaje svome Gospodaru iskrenim pokajanjem, pojača svoju želju ka Gospodaru svijetova, Milostivom, Samilosnom, neka poveća činjenje dobrih djela koliko go mu doseže njegov trud – nada ti se da će mu Allah primiti njegovo pokajanje i prekriti njegove grijehe. Zatim, nema smetnje niti grijeha, kada se pokaje i okrene svome Gospodaru – svejedno radilo se o muškarcu ili ženi – da sklopi brak sa čednom osobom.
Ovo je potvrđeno od Omera ibnu-l-Hattabaradijellahu 'anhu u predaji koju bilježi Abdurrezzakrahimehullah preko Tarik ibn Šihaba rahimehumallahda je od nekog čovjeka zaprošena njegova kći, a već je bila njemu svoju stvar otkrila, pa je on otišao Omeruradijellahu 'anhu i spomenuo mu to, na što Omerradijellahu 'anhu reče: ‘Šta si vidio kod nje?’ Odgovori: ‘Nisam vidio osim dobro.’ Reče: ‘Pa udaj je i ne obavještavaj.’ 15

Prijevod sa:
https://islamqa.info/ar/270716

Share on Facebook13