Allah ne voli da se o zlu glasno govori

  • Facebook
Share on Facebook1

۞ لَّا يُحِبُّ ٱللَّهُ ٱلْجَهْرَ بِٱلسُّوٓءِ مِنَ ٱلْقَوْلِ إِلَّا مَن ظُلِمَ ۚ وَكَانَ ٱللَّهُ سَمِيعًا عَلِيمًا ١٤٨

148 Allah ne voli da se o nepravdi glasno govori, to može samo onaj kome je učinjena nepravda. – A Allah sve čuje i sve zna.

An-Nisa, 148

Ibn Dževzi u „Zadu-l-mesir“ je naveo tri govora o značenju ajeta „…to može samo onaj kome je učinjena nepravda“

  • Prvi: da onaj kome je učinjena nepravda može da dovi protiv nepravednika – ovo je rekao Ibn Abbas;
  • drugi: da “mazlum može” istom mjerom uzvratiti na pretrpljenu nepravdu– ovo je kazao El-Hasan i Es-Sudij;
  • i treći: da može obavjestiti o nepravdi onoga koji je nanio – ovo bilježi Ibn Ebi Nedžih od Mudžahida.

Kaže Ibn Kesir u svom tefsiru: „Značenje ajeta je da Allah ne voli da neko dovi protiv nekog osim ako mu je učinjena nepravda. Takvom je dopušteno da dovi protiv onoga ko mu je nanio nepravdu, a ako se strpi to mu je bolje.

Rekao je Abdu-l-kerim ibn Malik El-džezerijj u vezi ovog ajeta: Riječ je o čovjeku koji te opsuje/pogrdi pa i ti njega opsuješ/pogrdiš, ali kao on o tebi izmisi neku laž, ti nemoj slagati na njega zbog riječi Uzvišenog:

وَلَمَنِ ٱنتَصَرَ بَعْدَ ظُلْمِهِۦ فَأُو۟لَٰٓئِكَ مَا عَلَيْهِم مِّن سَبِيلٍ ٤١

41 Neće odgovarati onaj koji istom mjerom uzvrati za pretrpljenu nepravdu,

Ash-shoura, 41

„Neće odgovarati onaj koji istom mjerom uzvrati za pretrpljenu nepravdu“ (Šura, Dogovaranje, 41)

Spomenuto se podudara sa hadisom koji bilježi imam Muslim u svom Sahihu od Ebu Hurejre r.a. da je Allahov Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao: „Što se tiče dvojice koji jedan drugog vrijeđaju, onaj koji prvi počne snosi sav grijeh, pod uvjetom da drugi (mazlum) u svom odgovoru ne pređe mjeru i ne kaže više nego što je njemu rečeno“ (Muslim; Poglavlje o dobročinstvu i rodbinskoj vezi: 2587).

Imam Kurtubi u spominje svom tefsiru da se učenjaci razilaze u vezi načina javnog/glasnog istupa o zlu i šta je od toga dozvoljeno. U vezi s tim, kaže El-Hasan: onaj ko je pretrpio nepravdu neka ne dovi protiv nepravednika, već neka kaže: „Allahu moj, pomozi mi protiv njega“, ili „Allahu moj, vrati mi moje pravo“, ili „ Allahu, razriješi između mene i onoga što hoće onaj koji mi nepravdu nanosi“ …

S druge strane, Ibn Abbas i drugi kažu da je dozvoljeno mazlumu koji je doživio nepravdu doviti protiv nepravednika, a ako se strpi to mu je bolje. Dakle, mazlum može da uzvrati istom mjerom nepravedniku makar on bio vjernikom.

Ako je, pak, nevjernik načinio nekom nepravdu onda nema smetnje da se pusti jezik na njega u dovi tražeći propast za njega i slično, kao što je uradio Poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem doveći: „Allahu, žestoko kazni (pleme) Mudar i podaj mu (gladne) godine poput godina Jusufa (alejhiselam)“ (hadis bilježi Buharija: 804). Takođe je dovio protiv određenih nevjernika pominjući ih poimenice.

Skupina učenjaka je rekla da se ajet odnosi na osobu koja odsjedne kod druge pa ga on ne ugosti i ne počasti – da je takvom dozvoljeno da spomene kako ga dotični nije ugostio/počastio. Imam Kurtubi u svom tefsiru navodi da je Mudžahid kazao: Ajet je objavljen u vezi ugošćavanja. Naime, prenosi ibn Džurejdž od Mudžahida da je rekao: Ajet je spušten u vezi čovjeka koji je bio gostom kod drugog pa ga (domaćin) nije ugostio – da je takvom dozvoljeno da kaže kako ga dotični nije ugostio/počastio.

Ovim ajetom su neki učenjaci dokazivali obaveznost ugošćavanja rekavši: nepravda je zabranjena pa otuda zaključujemo da je ugošćavanje obavezno (op.prev. jer je onaj koji nije ugošćen okarakterisan kao osoba kome je nanesena nepravda). Ovo je stav Lejs ibn Sa’da, dok je stav većine učenjaka da je ugošćavanje od lijepih i plemenitih moralnih osobina. Mišljenje o obaveznosti ugošćavanja se prenosi i od imama Ahmeda zbog hadisa ‘Ukbete ibn ‘Amira: „Kazali smo: o Allahov Poslaniče, šta kažeš o ljudima koji, kada nas negdje pošalješ i kod njih odsjednemo, oni nas ne ugoste?“ Reče: „Kada odsjednete kod nekog naroda pa vam odrede ono što pripada gostu – to primite od njih. Ako to ne učine, onda uzmite od njih pravo gosta koje mu pripada“ (Muslim 1727, Begavi u Šerhu-s-suneh 11/339) Kaže imam Ebu Bekr El-Džesas: Ispravno je da se ovo odnosi na slučaj kada je ugošćavanje obavezno jer se prenosi od Poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem da je rekao: „Ugošćavanje je tri dana, a sve preko toga je sadaka“. Takođe, ovo se tiče onoga koji ne nađe ništa da jede i zatraži gostoprimstvo pa mu se isto ne ukaže –da je takvome dopušteno da se žali.

„ A Allah sve čuje i sve zna.“

Kaže Imam Begavi: tj. čuje dovu mazluma i zna za kaznu zalima (nepravednika).

Ibn Dževzi veli: „A Allah sve čuje“, tj. od onog što glasno govorite o zlu, „i sve zna“ tj. zna što tajite od toga. Takođe je rečeno: čuje govor mazluma i zna šta mu je u srcu. Kurtubi kaže da je ovo upozorenje zalimu kako bi ostavio nepravdu, a mazlumu kako ne bi prešao granicu u uzvraćanjau na to. Zatim je Uzvišeni pohvalio i podstaknuo na oprost u narednom ajetu: „Bilo da vi dobro djelo javno učinite, ili ga sakrijete, ili nepravdu oprostite – pa, i Allah mnogo prašta i sve može“.

Share on Facebook1